“Velelepni” objekti ruže Beograd

PinterestFacebookTwitterShare

Država u ovom trenutku nema nameru da “rupu” u budžetu bar delimično zakrpi prodajom imovine, već će minus od 120 milijardi dinara rešiti dodatnim zaduživanjem.
 

 
Zapravo, Srbija ni ne zna šta sve ima u svom vlasništvu jer evidencija Republičke direkcije za imovinu još nije, niti će uskoro biti kompletirana. Ne zna se, dakle, ni vrednost državnih nekretnina, a još manje koliki se prihod ostvaruje od njihovog zakupa.
 
Do sada je popisano 149.355 hektara poljoprivrednog, 303.076 hektara šumskog i 40.821 hektar državnog građevinskog zemljišta. Prema podacima iz oktobra ove godine, na listi evidentirane imovine je i 18.107 službenih zgrada, 5.749 stambenih objekata i 13.893 stana, sedam rezidencija, 50 reprezentativnih zdanja…
 
U ovom trenutku ukupan javni dug Srbije je 13,5 milijardi evra i nikome ne pada na pamet da se prodajom nekretnina te obaveze umanje. Istina, zbog krize, vredne nepokretnosti sada ne mogu da dostignu željenu cenu. Postoje i administrativne prepreke da se pojedina, nekada reprezentativna, a sada urušena zdanja “udome”.
 


Drastičan primer je zgrada Generalštaba, sa kojom država ni 12 godina nakon oštećenja u NATO bombardovanju ne zna šta da radi. Grad je predložio “kamuflažu” kroz originalan izgled fasade, dok se ne pronađe investitor. Ministarstvo odbrane očekuje cifru koja će biti dovoljna da se napravi nova, moderna zgrada Generalštaba na Banjici. To je, zapravo, jedno od rešenja gde bi novac od prodaje bio utrošen.

U Direkciji za imovinu kažu da dok postoji ograničenje u vidu zaštite spomenika kulture, što znači da zdanje nakon rekonstrukcije mora da ima prvobitni spoljašnji izgled, investitora neće biti. Tačnije, ne može se postići prihvatljiva cena. A koja je cifra prihvatljiva za državu, odnosno Ministarstvo odbrane, javnosti nikada nije saopšteno.

Jedino poređenje možda može da se napravi sa zgradom saveznog MUP, koju je država prodala u avgustu 2007. za 29,1 milion evra.

Država se sa pojedinim investitorima i te kako opekla i umesto obećanih luksuznih hotela i objekata dobila opustela gradilišta u centralnim zonama prestonice. Tim nesavesnim investitorima priprećeno je “penalima na ružnoću”, a da li će gazde kupljene lokacije i objekte konačno i da privedu nameni biće poznato do juna 2013. godine, kada im ističe rok da završe posao. U suprotnom plaćaće kaznu za ružnoću od dva miliona evra godišnje.
 
Na listi tih objekata je i zgrada saveznog MUP u Kneza Miloša. Tu je izraelska Plaza, na lokaciji koju je kupila od države, planirala izgradnju hotela, ali je tražila i novi plan detaljne regulacije kako bi mogla da izgradi više kvadrata nego što je važećom planskom dokumentacijom predviđeno. I, tako, porušeno zdanje obraslo u korov već četiri godine čeka neimare.

U više navrata beogradske vlasti su tražile od investitora, koji su kupili hotele ili objekte koji će nakon rekonstrukcije imati tu namenu, da posao privedu kraju. Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana gradskog veća, sistemska greška napravljena je što su se prodavali objekti, a ne biznis.

“Ako je neko vlasnik lanaca hotela od Sofije, preko Bukurešta, do Metropola u Beogradu i ako je njegova poslovna odluka da ulaže u bugarski, a ne u srpski glavni grad, mi to nećemo da trpimo. Ti investitori su ozbiljni ‘igrači’ i nećemo da dozvolimo da se prema našem gradu ponašaju kao da je poslednja rupa u njihovim investicionim planovima. To je nepoštovanje države”, kaže Čučković.

Zato je, kaže Čučković, Vlada Srbije donela uredbu u junu ove godine i svi ti hoteli moraju da se privedu nameni u roku od dve godine.

On naglašava da ako se Plazi ne sviđa naš urbanistički plan neka proda lokaciju, ali mogućnost da gradi 100.000 kvadrata na parceli oko koje je je gotovo svakodnevno saobraćajni kolaps neće dobiti. Objekte moraju da privedu nameni i oni koji su kupili Metropol, zatim Jugoslaviju, ‘Tri lista duvana'”.