Rod krompira manji, ali dovoljan za domaće potrebe

PinterestFacebookTwitterShare

Ovogodišnji rod krompira u našoj zemlji podbacio je od uobičajenog za 20 do 30 odsto, pre svega kao posledica velike suše u avgustu, ali ćemo zbog povećanih setvenih površina, uz prosečan prinos od oko 14 tona po hektaru, imati dovoljne količine za domaće potrebe, a nešto malo i za izvoz.
 
Iznoseći ove podatke, Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora asocijacije “Plodovi Srbije” i vlasnik preduzeća “Agromobil” iz Guče, kaže da nam se već drugu godinu uzastopce dogodilo da, zbog neracionalne proizvodnje i visokih troškova, srpski krompir bude skuplji od evropskog.
 
Ovih dana otkupljivači kilogram krompira našim proizvođačima plaćaju od 15 do 18 dinara, dok je maloprodajna cena u trgovinama od 31 do 33 dinara .U isto vreme u zemljama Evropske unije farmeri dobijaju šest centi, a dorađen i upakovan u vreće od deset kilograma trgovci iz skladišta preuzimaju krompir prve klase po 10 do 12 centi, da bi ga u supermarketima krajnji potrošaci plaćali 25 evrocenti.
 
Vukićevih podseća da se u martu, kada je prošlogodišnji rod bio na izmaku, veleprodajna cena u Evropi kretala između 30 i 40 centi, a kod nas od 50 do 55 dinara,dok je u radnjama prodavan po 80 dinara za kilogram.Godinu dana ranije veleprodajna cena u Srbiji kretala se od 12do 14 dinara.
 
Ove godine kod nas je krompirom bilo zasejano oko 60.000 hektara, ostvaren je prosečan prinos od 14 tona, što je za četiri tone manje od višegodišnjeg proseka.
 
Najbolje su prošli poljoprivrednici koji su obavili ranu setvu, pa su neki poput Branka Petrovića iz Tabanovića ostvarili rod od 42.860 kilograma, kaže Vukićević, uz napomenu da smo po prosečnom prinosu krompira na 37 mestu u Evropi.Prva je Holandija sa 46 tona,dok je prosečan rod u svetu 17,9 tona po hektaru.
 
U svemu ovome, što se tiče domaće proizvodnje, ima i nečega dobrog. Da je ovogodišni rod bio mnogo bolji, proizvođači bi se našli u nevolji zbog većeg pada cena i problema sa viškovima.
 
Srbija je poslednji put veće količine krompira izvezla u proleće 2006.godine u Hrvatsku, kada su tradicionalna tržišta u Rumuniji i Bugarskoj postala nedostupna zbog uvođenja novih izvoznih standarda i procedura.Sada će se,verovatno, izvesne količine isporučiti kupcima u Crnoj Gori. 
 
Promenila se i situacija za kapacitetima za preradu, naročito posle neuspele privatizacije Fabrike čipsa u Čačku, koja je obustavila rad. Za sada se tržni viškovi krompira prerađuju samo u Bačkom Magliću.