Neizvesna buduća uloga nuklearne energije

PinterestFacebookTwitterShare

Nuklearna katastrofa u Fukušimi mogla bi da ima za posledicu pad ukupne proizvodnje nuklearne energije u svetu od 15 odsto do 2035. godine, dok bi tražnja električne energije mogla da raste tempom od 3,1 odsto godišnje, navodi se u nacrtu energetskog izveštaja Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Posle nesreće u japanskoj elektrani, mnoge zemlje preispituju svoju nuklearnu politiku, dok su neke, uključujući Nemačku i Švajcarsku, odlučile da potpuno obustave rad svojih nuklearnih elektrana, podsetio je Rojters.

IEA je u nacrtu energetskog izveštaja iznela nekoliko mogućih scenarija. Scenario “manja proizvodnja nuklearne energije” se usredsređuje na moguće posledice koje bi pad proizvodnje nuklearne energije mogao da ima na globalnu energetsku ravnotežu.

Izveštaj je sastavljen u julu, a agencija će ga objaviti u Londonu u sredu, 9. novembra.

“Prema scenariju manje proizvodnje, ukupan nuklearni kapacitet smanjuje se za 15 odsto, sa 393 gigavata iz 2011. na 339 gigavata u 2035, dok scenario “nove nuklearne politike” predviđa rast kapaciteta na 638 gigavata”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je glavni scenario nove politike, dok scenario manje proizvodnje nije prognoza, već “ilustracija mogućih posledica koje bi smanjenje proizvodnje energije moglo da ima na nuklearnu industriju”.

“Udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije pao bi sa današnjih 13 odsto na svega sedam odsto 2035, što bi uticalo na snabdevanje energijom, raznolikost ponude goriva, potrošnju struje i emisiju ugljen dioksida”, navela je IEA.

Navodeći da su događaji u Fukušimi “potresli japanski energetski sektor” i da su sada “nuklearni prospekti mnogo nepouzdaniji u odnosu na period pre katastrofe u Japanu”, IEA je ocenila da je “znatno povećana neizvesnost buduće uloge nuklearne energije u podmirivanju svetskih energetskih potreba”.