Uredba za skraćenje roka plaćanja još uvek bez rezultata

PinterestFacebookTwitterShare

Efekti nedavno usvojene uredbe, koja je ograničila rokove plaćanja državnih institucija na 60 dana, još se ne vide. Prve efekte Ministarstvo ekonomije očekuje za 30 do 40 dana. Omča oko vrata privatnika, međutim, dugovanja su javnih i javnih komunalnih preduzeća, verovatno nešto manja od 100 milijardi dinara, ali i međusobni neizmireni računi privatnog sektora. Firme jedne drugima, prema grubim procenama, samo od 2000. godine do danas, nisu platile 140 milijardi dinara obaveza.

Mehanizmi koji će naterati javna preduzeća i komunalce, ali i privatni sektor da plaćaju naručenu robu i usluge u obećanom roku trebalo bi da se otkrije i pretoči u novi zakon do kraja ove godine. A u pisanju će, pored ministarstava ekonomije i finansija, učestvovati i poslodavci.
 
„Uredba je samo prvi korak i poslodavci predlažu da se rokovi postepeno smanjuju na 30 ili 45 dana“, objasnio je ministar ekonomije Nebojša Ćirić, posle razgovara sa Unijom poslodavaca. „Kroz smanjenje rokova će se ubrzati tokovi novca i povećati likvidnost preduzeća. Postojaće i materijalna i krivična i prekršajna odgovornost.“
 
Trenutna praksa pokazuje da zadužene firme odlaze u stečaj, a poverioci ostaju bez nade da će potraživanja ikada naplatiti.
 
„Insistiramo da država donese zakon koji će to kažnjavati“,  kaže Nebojša Atancković, predsednik Unije poslodavaca. „Kod nas možete da osnujete društvo sa ograničenom odgovornošću sa 500 evra i da napravite dug od nekoliko stotina hiljada evra. Vlasnik odgovara sa tih 500 evra. Preduzetnik, s druge strane, odgovara svom svojom imovinom. I menadžer i vlasnik preduzeća treba adekvatno da odgovara, pa i krivično.“
 
Za dobar deo problema koji tište srpsku privredu nadležno je Ministarstvo finansija. Ministar ekonomije tako nije mogao da obeća rešenja za mnoge probleme. Po pitanju avansne uplate poreza na dodatu vrednost, Ćirić smatra da je najbolje kompromisno rešenje po kome bi PDV po realizaciji plaćala mala i srednja preduzeća. Predlog je bio pred Vladom, ali ga je Ministarstvo finansija odbilo. Ćirić je ponovio i svoj predlog da poreze i doprinose na zarade sa 63 odsto treba smanjiti na 50 odsto i to pre izbora. Iz Ministarstva finansija, međutim, ranije se više puta čulo da ova Vlada neće pokrenuti poresku reformu.