Senzorima u zaštitu srpske poljoprivrede

PinterestFacebookTwitterShare

Postavljanjem pet savremenih meteoroloških stanica na imanjima poljoprivrednika u okolini Čačka počelo je ostvarenje projekta “Razvoj sistema integralne zaštite od biljnih bolesti i štetočina, korova i meteoroloških nepogoda”, kojim je predviđeno da se uskoro nastavi instaliranje novih stanica.

 
Stanice tipa “meteos” nalaze se u Atenici, Zablaću, Mrčajevcima, Trepči i Lipnici. Planirano je da sledeće tri budu postavljene u Preljinskoj Balugi, Prijevoru ili Miokovcima i Rošcima. Ove meteorološke stanice su automatizovane, tehnološka su novost i u Evropi se koriste tek od pre četiri godine. Do sada ih je oko 60 instalirano u Vojvodini i 35 u centralnom delu Srbije.
 
Partneri u ovom poslu su Evropska unija kao investitor, zatim Valašshe Mezirči, prijateljski grad iz Češke, gde veći imaju iskustvo sa njegovim korišćenje, poljoprivredna služba i lokalna samouprava. U okviru istog projekta tri stanice su postavljene na području Užica. Planirano je da još pet bude instalirano u okolini ova dva grada, u selima Moravičkog i Zlatiborskog okruga, izjavio je za Tanjug Vladimir Gojgić iz Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj u Čačku.
 
Stručnjaci podsećaju da je u Čacku pre gotovo dve decenije, u saradnji sa Finskom, a u okviru Instituta za voćarstvo, bilo sličnih pokušaja, kako bi se poljoprivrednici, pre svega voćari i povrtari, praćenjem meteoroloških prilika na više mesta, preko lokalne radio-stanice obaveštavaju kada i kakve mere zaštite treba da preduzmu.
 
Sadašnje stanice, proizvod austrijske firme “Pešl”, postavljaju se na visinu od dva metra i raspolažu senzorima za merenje temperature i vlažnosti vazduha, dužine vlaženja lista, količine padavina i osunčanosti. U njima se nalaze i kartice mobilne telefonije i solarni panel koji napaja posebnu bateriju, pa nije potreban priključak na električnu mrežu. Prikupljene podatke obrađuje centralni kompjuter i vraća ih krajnjem korisniku na internet stranici. Najavu pojave mrazeva ili napada neke od bakterija ili gljivica mogu da prime i preko SMS-a.
 
Na ovaj način, tvrde poljoprivredni stručnjaci, blagovremenom i odgovarajućom primenom herbicida i pesticida, izbegavaju se nepotrebna tretiranja, smanjuju troškovi zaštite i zagađenje životne sredine.