U Srbiji još nema oporavka privredne aktivnosti

PinterestFacebookTwitterShare

Rast industrijske proizvodnje od 0,8 odsto u septembru, nakon nekoliko meseci pada, ne znači da se privredna aktivnost u Srbiji oporavlja, ocenili su u utorak saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu.

“Iako je zaustavljen višemesečni pad industrijske proizvodnje ipak nema razloga za optimizam, jer je prisutan visok međugodišnji mesečni pad industrije od 1,8 odsto”, ocenio je urednik mesečnika “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Vladimir Vučković. On je dodao da je u okviru ukupne industrije, prerađvačka industrija u septembru 2011. u odnosu na isti mesec prošle godine manja za 4,8 odsto.

Prema njegovim rečima, u septembru je usporena dinamika izvoza dok je uvoz ubrzan po treći put u ovoj godini i imao je veću međugodišnju stopu rasta od izvoza. “Opada uvoz sirovina, a to nagoveštava produbljivanje krize u proizvodnji”, naglasio je Vučković.

Vučković je ukazao da ukoliko bi se obistinile pesimistične prognoze u vezi sa radom “Ju Es Stila” u Smederevu, to značilo još lošije rezultate proizvodnje i izvoza Srbije. Prema njegovim rečima, ako se projektuju vrednosti do kraja godine na osnovu sadašnjih trendova i prema optimističnim pretpostavkama, procenjuje se da će u 2011. rast industrijske proizvodnje biti dva odsto, a rast prerađivačke industrije jedan odsto. Očekivani godišnji rast izvoza Srbije u 2011. godini je između 12 i 13 odsto.

Saradnici MAT-a su naveli i da su primanja budžeta u septembru rasla zahvaljujući višoj naplati prihoda od poreza na dodatu vrednost koji su bili 30,2 mlijardi dinara, kao i neporeskim prihodima čiji je rast bio 5,3 milijardi dinara zahvaljujući uplati dobiti javnih preduzeća. Upozorili su na moguće zaoštravanje platnobilansne situacije u Srbiji ističući da će u septembru bilans biti pozitivan zahvaljujući kreditu od milijardu dolara za pokrivanje deficita, ali da bi situacija mogla da se pogorša ako se ne intenzivira priliv stranih direktnih investicija.

Priliv kapitala u Srbiju je gotovo zaustavljen, a glavni uzročnik je kriza u evropskom bankarstvu. Ukoliko usled krize strategija smanjivanja plasmana u evropskim bankama bude dominantna, Srbija može biti teško pogođena jer je visoko zavisna od uvoza kapitala.
 
Prema rečima Stojana Stamenkovića, saradnika  MAT-a,  očekivana posledica zaustavljanja priliva kapitala na kratak rok biće smanjivanje domaćih plasmana banaka, produbljivanje krize likvidnosti, i dalje smanjivanje dinamike aktivnosti u privrednom sektoru. Posledica toga u monetarnom sektoru bila bi smanjivanje deviznih rezervi, a takav efekat mogao bi da na kratak rok bude neutralizovan povlačenjem kredita MMF-a, ali bi na srednji rok ostao aktuelan, dodao je on.
 
Stamenković je naveo da se sada postavlja pitanje koliko će kriza u evropskom bankarstvu i načini njenog prevazilaženja usloviti da negativni kreditni saldo bude veći od onoga sa kojim se računalo da nije bilo drugog talasa krize, što bi zahtevalo intenzivniji priliv investicija od planiranih.
 
Stručnjaci Ekonomskog instituta podsetili su i da je, prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju septembra bio 44,4 odsto BDP-a.