Pušten “Severni tok”

PinterestFacebookTwitterShare

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel pustili su u rad gasovod “Severni tok”, kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu.
 


Ceremoniji su, osim Merkelove i Medvedeva, prisustvovali i premijeri Francuske i Holandije, Fransoa Fijon i Mark Rute, kao i komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger, prenela je agencija AFP.


“Puštanje u rad ovog gasovoda je značajan događaj, koji ima važnost za ojačavanje veza između Rusije i Nemačke, kao i između Rusije i Evrope. To takođe predstavlja korak napred u obezbeđenju energetskih potreba Evrope”, izjavio je Medvedev.

Merkelova je gasovod nazvala “jednim od najvećih infrastrukturnih projekata našeg vremena” i istakla da je Rusija ključni i pouzdani energetski partner.

Taj novi gasovod omogućiće direktno dopremanje ruskog gasa kroz Baltičko more u Evropu, čime će biti izbegnut transport preko Ukrajine sa kojom je Rusija imala spor o ceni gasa.

“Severni tok” je jedinstveni projekat i to je novi izvozni put ruskog gasa u Evropu. Ranije je ruski gas išao u Evropu samo magistralnim gasovodom, postavljenim preko kopna. Taj cevovod prolazio je preko teritorije Ukrajine i Belorusije.

Rusija ovim gasovodom želi da smanji zavisnost od Ukrajine i drugih tranzitnih zemalja u kojima se pojavio problem cena prenosa gasa, što je u nekim slučajevima dovelo do potpunog prekida isporuke gasa u Evropu.

Sada se prvi put pojavila direktna linija – gasovod ulazi u Rusiji, a izlazi u Nemačkoj. Rastojanje između ruskog grada Viborga i nemačog Ljubmina je 1.224 kilometara.

Putevi ruskog gasa: Po dnu Baltika, mimo Ukrajine

Severni tok će ukupno imati dve linije. Kapacitet svake linije biće 27,5 milijardi kubnih metara godišnje. Druga linija po planu treba da bude puštena 2012. godine, rekao je u intervjuu za Glas Rusije pres-sekretar kompanije “Nord Strim” Jens Miler.

Konzorcijum “Severni tok”, projekat vredan 7,4 milijarde evra, predstavlja zajednički poduhvat ruske državne firme “Gasprom”, nemačkih kompanija “BASF” i “EON”, holandske kompanije “Gasuin” i francuske “GDF Suez”.