I Harvardovci su uz “okupatore”

PinterestFacebookTwitterShare

Harvardovci ne žele više da slušaju predavača koji bez ikakvih ograda brani ekonomiju „nezauzdanog kapitalizma” i traže otvorenu debatu o ekonomskim promašajima koji su svet doveli na tačku ključanja, piše Politika.
 




Studenti najelitnijeg svetskog univerziteta išetali su pre neki dan sa predavanja profesora ekonomije Grega Menkjua, nekadašnjeg čelnog ekonomskog savetnika Džordža Buša Mlađeg, a sada najaktivnijeg konsultanta u kampanji konzervativnog republikanca Mita Romnija.

U pismu upućenom profesoru Menkjuu preko dnevnog lista bostonskog univerziteta „Harvard krimzon”, studenti ga obaveštavaju da više ne žele da budu „saučesnici u ekonomskim nepravdama i najgorim promašajima u novijoj istoriji zemlje”, kao što je to poslednjih godina bio slučaj sa diplomcima sa Harvarda. Ova grupa studenata traži da se na ovoj i drugim elitnim američkim školama (Prinston, Jejl) ozbiljnije izučavaju alternativni ekonomski modeli.

Menkjuu, koga smatraju jednim od ključnih arhitekata ekonomskog kraha, zameraju što želi da nastavi sa podučavanjem ekonomije koja je dovela do trenda da jedan odsto Amerikanaca prosperira, dok 99 odsto padaju u dugove preko guše.


Slogan o jednom procentu nepristojno bogatih na račun nepristojno siromašnih 99 odsto, još od septembra je postao glavna krilatica demonstranata na Wall Street-u i pokreta nezadovoljnih koji se horizontalno širi planetom.

Mnogi kampere po evropskim gradovima, Zukoti parku na Menhetnu i po svim većim mestima Amerike, vide kao neozbiljnu grupu anarhista ili hipika koji ne znaju šta zapravo hoće, iako su sa pravom nezadovoljni. Njihov zahtev da se teret krize rasporedi i na pleća onih koji su je dobrim delom izazvali smatraju neutemeljenim levičarenjem. Predviđaju im da će se otopiti čim napada prvi ozbiljni sneg.

Dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefu Stiglicu, jednom od najcitiranijih ekonomista u svetu i profesora na njujorškoj Kolumbiji, ne pada na pamet da omalovaži znanje „okupatora Wall Street-a”. Naprotiv, od maja, kada je otišao na proteste u Tunis, ličnim prisustvom obradovao je kampere u Evropi i Americi. U julu je razgovarao sa španskim „indignadosima”, potom je skoknuo do Tahrira u Kairu, a pre nekoliko nedelja vodio je dijalog sa „okupatorima Volstrita”.

U tekstu koji je potom napisao pod naslovom „Od jedan odsto, za jedan odsto, radi jedan odsto”, nobelovac se slaže da tanak sloj Amerikanaca koji kontroliše više od 40 odsto nacionalnog blaga biva nepravedno bogato nagrađen „ne zato što su doprineli inovacijama i boljitku čovečanstva, mada ima i takvih pojedinaca”. Mnogo je više „inovatora finansijskih produkata” koji su doprineli da se sa lanca pusti i planetom zatutnji ekonomska kriza, piše nobelovac koji se u potpunosti slaže sa protestantima.

Dok god dobitniku Nobelove nagrade bude zabranjeno da na Wall Street-u demonstrantima govori preko megafona, „dok god se bude primenjivalo prekomerno regulisanje demokratije uz potpuno odsustvo zauzdavanja bankara”, biće sve više nezadovoljnih ovakvim pogrešnim sistemom, predviđa Stiglic koji podržava činjenicu da se danas putem modernih tehnologija protesti šire istom brzinom kojom nastaju i nove ideje. Nikakve barikade ne pomažu.

Džefri Saks, nekada najmlađi profesor u istoriji Harvarda, potom čudotvorac koji je zauzdao bolivijsku hiperinflaciju, nije se proslavio kao savetnik u zemljama istočne Evrope, ali se i on priključio uličnom univerzitetu na Wall Street-u. Sada direktor Ert instituta na Kolumbiji, Saks je obodrio „okupatore” na Menhetnu i zahvalio im što „menjaju pravac kojim ide Amerika”. „Vaša poruka je ona prava, mi zaista predstavljamo onih 99 odsto, a onaj jedan odsto to još ne shvata. Malo su spori, ali ne brinite, doći će to i do njihovih glava.”

Saks zamera Obami što nastavlja da „štiti Wall Street” i upotrebljava „model progresivne retorike kako bi maskirao konzervativnu ekonomsku politiku”.

Čak se i tvrdokorni profesor Menkju vajka. Zadovoljan je, kako je u harvardskom listu otpisao studentima koji su napustili njegov čas, što je svojim predavanjima podstakao diskusiju. Harvardovce poziva da se vrate u aule i da ne idu na ulicu. Sa „okupatorima Volstrita” se ne slaže, jer „ne treba zavideti onima koji su kadri da zemlju vuku napred“. A to je, po ovom profesoru, upravo taj jedan odsto privilegovanih.