MMF: Hitno potrebne mere zaštite od nadolazeće krize

PinterestFacebookTwitterShare

Misija MMF će u narednom periodu pomoći svim nadležnim državnim institucijama da se hitno osmisle mere koje bi Srbija primenila u slučaju daljeg pogoršanja ekonomskih prilika u svetu – jedan je od ključnih zaključaka sa sastanaka delegacije MMF koju predvodi regionalni predstavnik MMF za centralnu i istočnu Evropu Mark Alen, u Narodnoj banci Srbije i njihovog susreta sa premijerom Mirkom Cvetkovićem u sredu.

Foto: Tanjug
 
U naredne dve nedelje biće reči o konkretnim koracima koje Srbija može da učini kako bi se zaštitila od nadolazećih globalnih problema. Zajednički je procenjeno da i Srbiju, kao i ostatak sveta, čeka jedna teška godina. Kako je, posle susreta delegacije Fonda sa premijerom Cvetkovićem, saopšteno, predstavnici MMF su istakli da se rade i novi proračuni rasta za sledeću godinu za zemlje Evrope.
 
Prema nezvaničnim saznanjima “Novosti”, već na plenarnom sastanku u Narodnoj banci Srbije, zaključeno je da se očekuje smanjenje procene privrednog rasta u 2012. godini i za Srbiju i to sa projektovanih tri odsto, na oko 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
 
– Precizne projekcije biće date tokom novembra – tvrdi izvor “Novosti” koji je učestvovao na pomenutom plenarnom sastanku. – Ipak, jasno je da će, zbog očekivanih nižih prihoda i poprilično fiksiranih rashoda države, od kojih su najveći oni koji idu za isplatu plata u državnom sektoru i penzija, biti povećan i deficit. Prema mišljenju svih učesnika plenarnog sastanka, izvesno je da će “dozvoljen” minus države (na svim njenim nivoima) biti isti kao ove godine, odnosno 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
 
Kako je sopšteno iz kabineta premijera Cvetkovića, u toku boravka misije MMF biće nastavljena razmatranja o ostvarenju budžeta za ovu godinu. U planu je utvrđivanje okvira budžeta za 2012.
 
U okviru prve runde pregovora o aranžmanu iz predostrožnosti, prema saznanjima lista “Politika” zvaničnici MMF bili su poprilično meki. A u prilog tome govori i njihova spremnost da prihvate dodatno povećanje minusa u budžetu za sledeću godinu.
 
Pre nego što je MMF došao u Beograd, jaz između prihoda i rashoda u budžetu za sledeću godinu bio je 20 do 30 milijardi dinara iznad granice dozvoljene zakonom. Ministarstvo finansija je napravilo predlog po kome su najveće uštede planirane na subvencijama i budžetskim pozajmicama. 
 
Na sastanku sa premijerom Cvetkovićem, MMF se nije previše zadržavao na budžetskim brojkama za ovu godinu. Upućeni kažu da će zvaničnici iz Vašingtona prvenstveno želeti da vide da li je iz sopstvenih prihoda nekih budžetskih korisnika, kao što su Fond za zaštitu životne sredine i Fond za vode, na primer, moguće uštedeti devet milijardi dinara. Rebalansom, odnosno prekrajanjem državne kase, predviđeno je da ove nadležne institucije ne potroše taj novac. Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju ovakvu uštedu opisao kao „teško izvodljivu”, ali ipak moguću, jer su prošle godine upravo ti budžetski korisnici uštedeli sedam milijardi dinara.
 
Zbog toga su čuvari državne kase i ocenili da je dobro to što se u rebalans budžeta uvodi dodatna garancija za ostvarenje ovog plana. Članom sedam ovog zakona predviđeno je da se sredinom novembra proceni ukupni rezultat po osnovu finansiranja iz sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. Što znači da ukoliko Misija MMF sada utvrdi da ovi budžetski korisnici nisu dovoljno uštedeli, rebalansom je predviđeno da se automatski primene dodatna ograničenja njihove potrošnje.