Kraj EU kakvu znamo? Nemačka i Francuska crtaju novu mapu Evrope

PinterestFacebookTwitterShare

Ekonomska situacija u Evropi došla je na prelomnu tačku. Britanski list “Dejli telegraf” piše da su nemački i francuski zvaničnici raspravljali o planovima za radikalne promene u EU koje bi uključile stvaranje integrisanije i potencijalno manje evrozone. I britanski “Gradijan” je takođe objavio nezvaničnu informaciju da su počeli pregovore o raspadu evrozone koji samo potvrđuju strah da je “Italija prevelika da bi je spasili”.
 
– Moramo da postupamo veoma oprezno, ali ipak moramo da utvrdimo preciznu listu onih koji ne žele da budu deo kluba i onih koji jednostavno to ne mogu da budu – kazao je EU zvaničnik.
 
Visoki zvaničnici u Parizu, Berlinu i Briselu razmatraju opciju da jedna ili više članica evrozone napuste monetarnu uniju, dok će njeno jezgro koje čine najstabilnije evropske privrede nastaviti sa dubljom ekonomskom integracijom, uključujući tu i zajedničku poresku i fiskalnu politiku.
 
– Francuska i Nemačka su intenzivirale konsultacije u vezi sa ovim pitanjem u poslednjih nekoliko meseci, na svim nivoima – kazao je neimenovani EU zvaničnik za agenciju Rojters.
 
Na ove informacije odmah je reagovao Štefan Zajbert, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, koji, kako bi smanjio paniku i neželjene posledice po berze, naveo da se Nemačka zalaže za stabilizaciju celog bloka.
 
Sama Merkelova je izjavila da je situacija postala “neprijatna” i pozvala države članice evrozone da ubrzaju planove za jaču političku integraciju.
 
– Ovo je prelomni period za novu Evropu. Pošto se svet tako puno menja, mi moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovima. To će značiti više Evrope, ne manje Evrope – kazala je Merkelova.
 
Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno je u utorak u Strazburu govorio o promenama. On je rekao da bi “Evropa u dve brzine” – evrozona koja napreduje brže u odnosu na 27 država EU – bila jedini model za budućnost. Sarkozi je tada ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila “greška”.
 
“Gardijan” piše da je, uprkos najavi Silvija Berluskonija da će napustiti funkciju premijera Italije čim nacionalni parlament usvoji mere štednje, pad poverenja investitora u treću po veličini privredu evrozone digao kamate na nivo na kojem su Portugal, Grčka i Irska tražile ekonomsku pomoć od EU i MMF.
 

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, uputio je novi poziv EU da se “ujedini ili suoči sa tim da postane nebitna” pred nadolazećom ekonomskom krizom u Italiji.
 
– Svedoci smo fundamentalnih promena u ekonomskom i političkom poretku koje su me ubedile da Evropa treba da sada zajednički napreduje ili rizikuje rasparčavanje. Evropa mora ili da se transformiše ili će početi da gubi značaj. Mi se nalazimo u odlučujućem trenutku gde ćemo se ili ujediniti ili suočiti sa tim da postajemo nebitni – tvrdi Barozo.