Energija iz obnovljivih izvora skupa za Srbiju

PinterestFacebookTwitterShare

Sremska Mitrovica će se sledeće godine grejati na ljuspice od suncokreta. Zahvaljujući fabrici ulja u blizini, to je izvodljivo, samo je još potrebno da se u lokalnu toplanu ugradi skupi kotao na biomasu. Investicija će koštati tri miliona evra.

Procenjena vrednost našeg godišnjeg energetskog potencijala iz svih obnovljivih izvora energije je 4,3 miliona tona ekvivalenta nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji. Čak 62 odsto potencijala obnovljivih izvora energije je – biomasa. Poljoprivredna biomasa iznosi oko 1,6 miliona tona ekvivalenta nafte, a 1,5 milona tona ekvivalenta nafte dolazi od šumskog otpada.

Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine, kaže da su preterane tvrdnje kako Srbija godišnje gubi milijardu evra zato što ne pretvara u energiju svu tu količinu biomase (prirodni otpad koji trune, poljoprivredni, šumski, životinjski). Obnovljivi izvori jesu rešenje, ali je energija takvih izvora skupa. U Srbiji se, recimo, proizvede 100.000 tona briketa i peleta, i sva količina se izvozi u Evropu za dobru cenu. Peći na brikete i pelete se ovde malo koriste jer mnogo koštaju, kao i kotlovi na biomasu.
 
 
Ali kod nas je, za početak, velika investicija – sakupljanje šumskog otpada. Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP ”Srbijašume”, kaže da se šumski otpad, zasad, uglavnom sakuplja u Vojvodini, zato što su tamo ravniji i pristupačniji tereni:

– Tržište biomase sada ne postoji. Pelete koje izvozimo u Italiju, proizvode se od otpadnog drveta sa pilana i, nažalost, dobrim delom od ogrevnog drveta, a ne iz šumskog otpada.

Kad je reč o ”zelenoj struji”, tj. elektranama na biomasu, interesovanje i domaćih i stranih investitora je veliko. Posebno otkako je Srbija 2010. donela tarifu koja podstiče proizvodnju električne energije iz biomase. Cena se kreće od 12 do 14 centi po kilovat-satu proizvedene energije.