Strah zbog evropskih banaka u Srbiji (ne)opravdan?

PinterestFacebookTwitterShare

Srpski bankarski sektor bi mogao da zapadne u poteškoće sledeće godine, uz rast kreditnih rizika i smanjenje trgovine sa Grčkom i Italijom, ali lokalni bankari ipak smatraju da je malo verovatno da će matične banke u evrozoni povlačiti sredstva u većem obimu, piše danas londonski Financial times.

 
“Ovdašnji bankarski sektor je veoma zdrav i likvidan. Sve banke su stabilne i dobro kapitalizovane”, ocenila je rukovodilac odeljenja za istraživanje i analizu u banci “Raiffesien” Aleksandra Vukosavljević. Čak i ako bi se neke inostrane banke povukle sa tržišta zbog problema u njihovim matičnim državama, druge bi uskočile “u roku od nekoliko dana” da preuzmu njihovo poslovanje, dodala je ona u izjavi za Financial times.
 
Vukosavljević, kao i drugi bankarski stručnjaci u Srbiji, odbacila je strahovanja koja su pokrenuli analitičari investicione banke “Nomura” iz Londona, koji su prošle nedelje napomenuli da je Srbija jedna od zemalja van zone evra koje su najviše osetljive na variranja u stepenu zaduženosti banaka.
 
“Nomura” Srbija bi mogla da ostane bez 700 miliona evra
 
Dok će velika tržišta poput Poljske, Rusije i Turske biti bezbedna, manja tržišta, na kojima sredstva jedne banke mogu da naprave značajnu razliku, mogla bi da budu ozbiljno uzdrmana turbulencijama u evrozoni, preneo je britanski dnevnik.

 
Izveštaj “Nomure” koji je objavljen 4. novembra ukazao je na zabrinjavajuće posledice po zemlje jugoistočne Evrope (pogotovo Bugarsku, Srbiju i Rumuniju), kao i Mađarsku, imajući u vidu obim sredstava i nestabilniju tržišnu dinamiku. Prema izveštaju “Nomure”, Srbija bi mogla da ostane bez bankarskih sredstava u vrednosti od 700 miliona evra ukoliko dođe do smanjenja stepena zaduženosti banaka, jer bi evropske banke ta sredstva povukle da podrže poslovanje u matičnim zemljama.
 
Ovde niko ne brine, jer postoje garancije na depozite
 
Balkanska zemlja sa oko 7,5 miliona stanovnika veoma je izložena ekonomskoj krizi kako u Grčkoj, tako i u Italiji. Grčke banke, koje čine od 15 do 20 odsto bankarskog sektora Srbije u vidu sredstava, zajmova i depozita, suočene su sa rastom finansijskih ograničenja iz sedišta u Atini i ne mogu lako da povuku sredstva iz drugih banaka, naveo je FT.
 
Tokom Nedelje štednje u prvoj sedmici novembra, kada banke tradicionalno privlače više klijenata, grčke banke su evidentirale povlačenje depozita, što bi moglo da dovede do problema sa likvidnošću, upozorila je Vukosavljević. Te banke, međutim, kao i druge u Srbiji, dobro su zaštićene. “Čak i ako sedišta nekih grčkih banaka propadnu, niko se ovde ne brine za lokalna sredstva, jer postoje garancije na depozite”, dodala je ona.
 
Britanski dnevnik zaključuje da je nivo duga u Srbiji i dalje nizak u poređenju sa razvijenijim tržištima, uključujući susedne Hrvatsku i Mađarsku. Javni dug, mada raste suviše brzo da bi bio održiv na duži rok, još se kreće oko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.