Država ne voli privatne diplome

PinterestFacebookTwitterShare

Diplome državnih i privatnih univerziteta su izjednačene, ali poslodavci i dalje prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola. Na konkurse se prijavljuju u istoj meri, ali ugovor o radu češće sklope diplomci sa fakulteta koji imaju dugu tradiciju.
 
– Iz nekih privatnih škola izlaze kadrovi sa dobrim znanjem, ali ima i onih koji ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume. A za državne se, tradicionalno, veruje da daju dobre stručnjake – kaže za ”Novosti” Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje. 
 
– Kada se nađu dva slična kandidata, verovatno pretegne onaj sa državnom diplomom.
 
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ”privatni diplomci” imaju mnogo više prakse, a ljudi sa državnih studija raspolažu većim teorijskim znanjima.
 
A pravnici, lekari i profesori sa državnih univerziteta mogli bi, i zvanično, da dobiju prednost pri zapošljavanju u Vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, bolnicama i školama. Zajednica državnih pravnih fakulteta pokrenula je inicijativu da samo pravnici sa diplomom državnih fakulteta rade kao sudije i državni činovnici.
 
Sima Avramović, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu kaže da je važno da se uspostave stroži kriterijumi za zaposlene u državnim institucijama, a da zakon koji to reguliše moramo doneti i zbog harmonizacije propisa sa EU:
 
– Neće privatni fakulteti da budu diskriminisani. Moći će da školuju kadrove za državnu službu, ali moraće da poštuju visoke standarde kakve sada ima, možda, samo jedan od njih.
 
Manje na fakultetima i visokim školama u Srbiji, prema podacima Zavoda za statistiku za 2008, diplomira godišnje 40.310 osoba. Broj onih koji upišu studije znatno je veći – oko 55.000 brucoša. Po 10.000 akreditovanih brucoških mesta imaju privatni fakulteti i visoke škole, ali ih je dosta ostalo prazno.