Stanovi nisu skupi, plate su niske

PinterestFacebookTwitterShare

Olakšice banaka imaju direktan uticaj na povećanje interesovanja stanovništva prilikom odabira nepokretnosti, kaže Miloš Stanojević.
 
Stanojević, izvršni direktor prodaje “Blok 67 Associates”, navodi da bi stanogradnju i kupovinu i prodaju stanova i kuća u Srbiji mogle da podstaknu olakšice banaka, smanjenje poreskih dažbina vezanih za gradnju i smanjenje birokratskih procedura za dobijanje dozvola.
 
On je naglasio da su subvencionisani krediti, jedinstveni kreditni uslovi komercijalnih banaka, ali i aktuelna prodajna kampanja za kupovinu nekretnine u naselju Belvil na Novom Beogradu, uticali na povećanje broja kupaca koji to čine uzimanjem kredita, u odnosu na one koji plaćaju gotovinom.
 
U odgovoru na pitanje zašto je izgradnja stanova u Srbiji skupa, Stanojević je rekao da se građevinska industrija suočava sa složenim procedurama pribavljanja neophodne dokumentacije i dozvola, a uz to, postoje druge brojne zakonske obaveze u okviru definisanih urbanističkih propisa i mera bezbednosti na radu. 

“Elementi koji neminovno utiču na cenu izgradnje odnosno visinu investicije jesu atraktivnost lokacije, kvalitet materijala, tehnička opremljenost, završni radovi, koncept nepokretnosti, prateći sadržaj…”, naveo je on. 

Na pitanje zašto su nekretnine toliko skupe u velikim gadovima u Srbiji, posebno u Beogradu, u odnosu na prestonice susednih država, Stanojević je odgovorio da na cene u stanogradnji, ali i u drugim industrijama utiče prisustvo stranih investitora, jer tamo gde je njihova prisutnost evidentno velika, cene se formiraju tako da budu konkurentne. 

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je 2009. godine nastupila ekonomska kriza zaustavivši strane investitore koji od početka krize, pa i u ovom trenutku, čekaju povoljan trenutak za početak izgradnje, kazao je on. 

“Uzimajući u obzir sve navedeno, smatramo da cene u Srbiji nisu veće, ali da primanja jesu manja u odnosu na zemlje regiona”, istakao je Stanojević i naveo da, na primer, cene nepokretnosti u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj su iste ili više nego cene u Srbiji. 

Od početka ekonomske krize, 2009. godine, počeo je da pada broj izgrađenih objekata u celoj zemlji, ali je evidentno da su kupci u proteklom periodu postali oprezniji i da insistiraju da za svoj novac dobiju pravu vrednost u smislu kvaliteta, podsetio je on. 

“Naše predviđanje je da će domaći, ali i inostrani investitori u Srbiji, početi da se prilagođavaju novonastalim potrebama kupaca”, poručio je Stanojević.