Zasejano manje njiva pod pšenicom

PinterestFacebookTwitterShare

Krajnji rok za završetak setve pšenice ističe u utorak, a do sada je u Srbiji ovom najvažnijom žitaricom, kako procenjuju stručnjaci, zasejano 400.000 hektara. Ove površine za 80.000 hektara su manje nego prošle godine, a već tada je upozoravano da Srbija nikada nije imala manje površina pod pšenicom. Ove godine, po svemu sudeći, taj neslavni rekord biće oboren.

Optimalni rokovi za setvu ističu, a mi nemamo zasejano više od 400.000 hektara, navodi dr Miroslav Malešević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. U Vojvodini je zasejano oko 240.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 160.000 hektara. Suša je uradila svoje, pa su mnogi ratari odustali od pšenice, a to nije dobro, pošto se na taj način značajno narušava plodored.

Potrebe Srbije za pšenicom, do žetve, i pored malih požnjevenih površina, međutim, trebalo bi da budu podmirene, a ne bi trebalo ni da bude ograničenja izvoza ove žitarice.

Mislim da zabrana izvoza još nije opcija, kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad. Istina, zasejali smo male površine, ali, sa druge strane, ovog leta je požnjeveno i u silose spremljeno nešto više od dva miliona tona pšenice, a imali smo i nešto prelaznih zaliha. Naša mesečna potrošnja se kreće između 120 i 130.000 tona. Izvezeno je do sada oko 180.000 tona pšenice, odnosno za oko 100.000 tona manje nego u istom periodu prošle godine. Samim tim, raspolažemo sa oko 1,5 milion tona žita za domaće potrebe, a te količine trebalo bi da potraju do žetve.

Srbiji je, kako ističe dr Miroslav Malešević, sa novosadskog Instututa za ratarstvo i povrtarstvo, da bi obezbedila neometano snabdevanje stanovništva hlebnim žitom, potrebno najmanje 450.000 hektara zasejanih pšenicom.