Banjaluka leži na termalnim vodama

PinterestFacebookTwitterShare

Privredno društvo “Manvit” sa sedištem u Rejkjaviku na Islandu bez javnog poziva zatražilo je samoinicijativno od Ministarstva industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske koncesiju na tri godine za istraživanje termalnih voda na području Banjaluke.
 
Ministarstvo je potom konsultovalo gradske vlasti koje su dale pozitivno mišljenje, pa je u toku procedura dodele koncesije. Tek nakon što je razmotrilo ponudu Islanđana, Ministarstvo će raspisati javni poziv, saznaje “Euroblic”.

Istraživanje treba da utvrdi da li na teritoriji Banjaluke postoje termalni izvori koji su ekonomski isplativi za proizvodnju toplotne i električne energije. Imajući u vidu da je mazut koji koristi gradska toplana veoma skup energent, potrebno je dugoročno razmišljati i o drugim vidovima energije, kaže Milenko Šajić iz gradske uprave.

Iz “Manvita” poručuju da su najjača firma na svetu u oblasti istraživanja geotermalnih izvora, a da u ovaj projekat planiraju da ulože 2,8 miliona maraka.

Do saradnje je došlo na inicijativu profesora Petra Gvera sa Mašinskog fakulteta. Oni su iz satelita snimali tlo Banjaluke, tako da smo uvereni da tu zaista postoje termalna bogatstva, kaže direktor “Manvita” Banjaluka Borislav Petrović.

U Banjaluci su istraživanja termalnih voda rađena još 1937. godine i napisano je nekoliko studija na tu temu. Za “Manvit” je studiju opravdanosti radila prijedorska firma “Rudprom”, koja je dala mišljenje o tome na kojim lokacijama bi bilo najbolje bušiti. Iako u skupštinskom materijalu stoji da će se bušiti na 35 metara kvadratnih, na gradskom i prigradskom području, u “Manvitu” još ne znaju prezicne lokacije.

Firma “Rudprom” je dala neke predloge, ali ćemo u saradnji sa gradskom upravom i Urbanističkim zavodom utvrditi tačne lokacije jer sada ne znamo da li će to biti privatno ili gradsko vlasništvo. Kada se završi procedura dodele koncesije, doći će inženjeri “Manvita” sa Islanda koji imaju iskustva u toj oblasti. Nađemo li vodu temperature najmanje 50 stepeni, postojaće mogućnost eksploatacije, kaže Petrović.

Iako u materijalu stoji da grad nema nikakve finansijske obaveze u ovom projektu, u “Manvitu” tvrde suprotno.  Od gradskih vlasti smo dobili pozitivno mišljenje u vezi sa projektom i oni će dati deo novca za realizaciju, kaže Petrović.

Smatramo da će Banjaluka, koja važi za najčistiji grad u regionu, biti još čistija i da će imati veliki dobitak od projekta, a građani će plaćati jeftinije grejanje, ocenjuje Petrović.

Banjaluka leži na jednom od najtrusnijih delova RS. Nakon razornog zemljotresa 1969. godine, izrađena je seizmička mapa kojom su označene problematične tačke. Međutim, pošto još nisu definisane tačne lokacije bušotina, nije poznato postoji li mogućnost urušavanja tla.

Istražna bušenja ne bi trebalo da budu opasna, ali eksploataciona mogu da dovedu do opasnosti, smatra seizmolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Sveto Vrhovac.