Do sad blage kazne za stečajne upravnike

PinterestFacebookTwitterShare

Vlada Srbije najavila je nedavno novu kaznenu politku za uvođenje firme u stečaj, ali se nije pozabavila zloupotrebama u firmama koje su već u stečaju.

Stečaj, bi trebalo da bude najbezbolnijni način da se firma oporavi, ali je u Srbiji stečaj najčešće percipiran, kao način da se firma dodatno osiromaši, a da se radnici pokradu. Kod mnogih preduzeća (najčešće državnih i “društvenih”) radnici su često i prijavljvali zloupotrebe u procesu stečaja, ali je malo njih za epilog imalo konkretnu kaznu. Jedan od razloga je i taj što od odštetni zahtev brzo zastareva.

“Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od jedne godine od dana saznanja oštećenog za štetu. Zahtev u svakom slučaju zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ili obustavi stečaja, a kod reorganizacije, od rešenja kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije”, ističu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Pred disciplinskim većem do sada je bilo 46 postupaka protiv neodgovornih stečajnih upravnika, i u svima je izrečena neka od mera, ističu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Od toga je u 17 postupaka utvrđena lakša povreda dužnosti i izricane su mere: opomena, javna opomena i novčana kazna do 100.000 dinara. U 29 predmeta utvrđena je teža povreda dužnosti stečajnih upravnika, a najveća novčana kazna koju je do sada izreklo disciplinsko veće je 800.000 dinara, uz četiri oduzete licence.
 
Stečajni upravnici, prema zakonu za svu štetu, namernu i onu nastalu zbog krajnje nepažnje, odgovaraju ličnom imovinom. Nije, međutim, poznato da je ijedan stečajni upravnik do sada morao iz svog džepa da plati štetu koju je napravio. Na neki način upravnike štiti i polisa osiguranja od profesionalne odgovornosti. Ovo osiguranje, koje pokriva minimum 30.000 evra, obavezno je za svakoga ko želi da dobije licencu za obavljanje posla stečajnog upravnika. Međutim, osiguranje ni u kom slučaju ne pokriva – krađu.
 
“Sve polise osiguranja od profesionalne odgovornosti, bilo da je u pitanju advokat, lekar ili stečajni upravnik, ne važe ako se pokaže da je šteta namerno prouzrokovana. Dok god postoji sumnja da je šteta namerno izazvana, mi nećemo da isplatimo osiguranu sumu. Ako istražni postupak pokaže da je, na primer, stečajni upravnik namerno prodao imovinu preduzeća po nižoj ceni i time oštetio poverioce, ova polisa osiguranja ne važi”, kažu u osiguravajućem društvu koje pruža ovu vrstu usluge.