Malo novca za održavanje puteva i signalizaciju

PinterestFacebookTwitterShare

Putevi Srbije nemaju dovoljno para za održavanje puta i signalizacije, a dodatni problem stvaraju građani koji kradu žicu u znake, kaže direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak.
 
Drobnjak ističe da nije tačno da je održavanje puteva kod nas uglavnom krpljenje udarnih rupa, a da su su investicioni radovi, obnova i rehabilitacija u skromnom obimu.
 
“Samo 100 miliona evra ide na tekuće održavanje, a na investiciono 400 miliona evra. Sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom ugovaramo kredite u iznosu od oko 300 miliona evra, koje bismo u naredne četiri godine investirali isključivo u rehabilitaciju puteva. S tim što bi „Putevi Srbije” izdvojili dodatnih 100 miliona evra za obnovu puteva”, kaže on.
 
 Međutim, profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže da nedostaje profesionalizma i da još ima politike nezameranja.

“Primaju se radovi lošeg kvaliteta. Kao gradski sekretar za saobraćaj svojevremeno sam vraćao putare da rade ponovo deonicu od Brankovog mosta do SIV-a jer su se posle godinu dana pojavile rupe. Ali zato Ulicu kralja Milana nikada nismo morali ponovo da radimo zato što prolazi pored predsedništva i Skupštine. Znali su da tu ne smeju da se šale”, navodi on.

Drobnjak kaže da je i sam u više navrata vratio posao koji nije urađen kako treba.

“„Putevima Užice” nije plaćeno 45 miliona evra zbog lošeg kvaliteta asfalta u tunelu u Ovčar banji. S PZP „Beograd” smo letos raskinuli ugovor za rehabilitaciju puta na deonici Paraćin–Zaječar. Povukli smo garanciju od 35 miliona evra. Nedavno smo sa dve deonice istog tog puta „skinuli” firmu „Osijek Koteks”. Naplatićemo im garanciju i penale u iznosu od oko 70 miliona evra”, navodi on.

“U slučaju lošeg kvaliteta radova, osim izvođača treba kazniti i nadzorni organ. Kako da nateram službu nadzora u „Putevima Srbije” da radi bolje, kada rade za duplo manju platu nego što bi je imali kod privatnika i u bilo kom drugom javnom preduzeću”, kaže Drobnjak.

“Očekujem da mnogo više para uložite u bezbednost. Najjeftinije pare u svetu koje možete da dobijete su upravo one namenjene bezbednosti na putevima. U Evropi izdvajaju 10 odsto na bezbednost. „Putevi Srbije” godišnje izdvajaju 0,57 odsto. Zašto ginemo ovoliko? Ne mogu da očekujem da to izdvajanje skoči ne znam koliko odsto, ali može na bra dva procenta”, kaže Vujanić.

Na to Drobnjak kaže da put u bezbednosti saobraćaja učestvuje 10 do 12 odsto, do je ostatak na vozaču i kvalitetu vozila.
 
“Bezbednost saobraćaja, odnosno saobraćajna signalizacija mora da spreči vozača da pogreši. Nije suština u tome da postavite velike svetleće strelice za obilazak prepreke tamo gde putar radi. Uradite to tamo gde je bitno da vozač vidi trasu, da mu krivina radijusa bude usaglašena s brzinom, da mu ne date kontranagibe. Postavite ogradu da mu ne izađe pas na put…”, kaže Vujanić.

“Kada ne obeležite raskrsnicu ili kada na oštroj krivini ne postavite ogradu to je greška putara. Novim Zakonom o saobraćaju odgovornost za bezbednost puteva je s Ministarstva za infrastrukturu prebačena na „Puteve Srbije”. I kada se dogodi nezgoda „Putevi” moraju da angažuju nezavisnu grupu stručnjaka i da ih plate da utvrde ima li nezgoda neku vezu sa putem”, kaže Vujanić.