Vlada i MMF postigli sporazum o prvoj reviziji

PinterestFacebookTwitterShare

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Vlada Srbije postigli su sporazum o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji predviđa da ciljani deficit budžeta u 2012. godini bude 4,25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopšteno je danas u vladi.
 
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić rekao je na konferenciji za novinare da je ciljani deficit ispod zakonskog nivoa, što predstavlja prvu značajnu meru štednje. Nikezić je ukazao da se u 2011. očekuje dvoprocentni rast BDP-a, dok će privredna ekspanzija u narednoj godini , zbog pada privredne aktivnosti u evrozoni, biti niža – 1,5 odsto. Istakao je da Vlada Srbije i Narodna banka Srbije (NBS) vode odgovornu ekonomsku politiku koja će omogućiti održaće makroekonomske stabilnosti.
 
Predstavnik MMF-a koji je predvodio misiju u proteklim pregovorima Mark Alen izrazio je zadovoljstvo postignutim sporazumom i rekao da očekuje da će srpska vlada uspeti da ostvari predviđeni budžetski deficit . Alen je rekao da nivo javnog duga treba da ostane ispod 45 odsto vrednosti BDP-a i dodao da će Vlada Srbije preduzeti korake da se dug smanji. Izražavajući uverenje da će NBS uspeti da obezbedi stabilnost finansijskog sistema, Alen je rekao da je inflacija u Srbiji je u padu, a finansijski sistem je dobro kapitalizovan.
 
 
Zakon o budžetu za 2012. do 15. decembra u parlamentu


Državni sekretar u Minsitarstvu finansija Dušan Nikezić najavio je da će Vlada Srbije početkom decembra usvojiti Pedlog zakona o budžetu za 2012. godinu koji mora da bude u skupštinskoj proceduri najkasnije do polovine idućeg meseca, kada se očekuje sednica Borda izvršnih direktora Fonda koji treba da potvrdi danas završenu prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti.
 
Budžet za narednu godinu imaće rashode manje za 0,75 odsto BDP-a, pri čemu će biti smanjena javna potrošnja i javne nabavke, a očekuje se povećanje dobiti od EPS-a, prihoda od dividendi, kao i povećanje dobiti od naplate poreza i stečaja.

Nikezić je naglasio da kapitalni izdaci u idućoj godini neće biti smanjivani. On je rekao da će subvencije privredi biti nastavljene i u 2012. godini, a ključne postavke ekonomske politike biće poboljšanje poslovnog okruženja i privlačenje većeg iznosa direktnih stranih investicija. Osim prihoda od stranih investicija vlada računa i na kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 250 miliona evra, kojim će biti finansirani izdaci budžeta.
 
Nikezić je istakao da budžetski okvir za 2012. godinu predviđa indeksaciju plata i penzija u aprilu i oktobru, što znači da neće biti zamrznute već usklađivane sa rastom inflacije i BDP-om, što je potvrdio i šef MMF za centralnu i istočnu Evropu Mark Alen koji je predvodio delegaciju Fonda u proteklim pregovorima sa Vladom Srbije.
 
Razgovori srpskih vlasti i misije MMF-a, u okviru prvog kvartalnog razmatranja rezultata u sprovođenju aktuelnog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti, uz odobreni kredit od 1,1 milijardu evra, počeli su na nivou tehničkih eksperata 3. novembra u Beogradu. Zvanični razgovori počeli su u sredu, 9. novembra, plenarnim sastankom u NBS, a tog dana delegacija MMF-a sastala se i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem.
 
Tokom posete misije razmatrana su tekuća makroekonomska kretanja u zemlji i izgledi za privredni rast ove i naredne godine, kao i sprovođenje monetarne politike, primena dogovorenih mera fiskalne politike u kontekstu jačanja fiskalne odgovornosti i strukturne mere.
 
Prošle nedelje članovi delegacije MMF-a sastali su se premijerom Mirkom Cevtkovićem i potpredsednicom vlade Vericom Kalanović, a sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem razgovarali su o sprovođenju mera socijalne politike u 2011. i 2012. godini, kao i eventualnim izmenama radnog zakonodavstva u cilju poboljšanja investicione klime u Srbiji.
 
Aranžman koji je Srbiji odobren 29. septembra u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,1 milijarde evra) zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platno-bilansnih potreba zemlje.