Srbija između savremenog i tradicionalnog svinjarstva

PinterestFacebookTwitterShare

U našoj zemlji svinjarstvo se najčešće isplati samo ako se čovek njime bavi prema savremenim principima i ako meso proizvodi za poznatog kupca. Međutim, uz dobar marketing, šansu za profit imaju i proizvođači koji tržištu nude stare rase tovljenika, othranjene na tradicionalnim farmama.
 

Proizvodnja svinja već dugo nije dovoljno profitabilna za naše farmere. Problema je mnogo, a prvi i najznačajniji je neuređeno tržište, na kojem je teško predvideti eventualnu zaradu. U takvom okruženju, farmeri se okreću velikim prerađivačima, koji im nude izvesnost.

Primer za to je kompanija “Karneks” u Vrbasu koja sarađuje s lokalnim farmerima. Direktor Hju Mek Rejnolds kaže da je u zemljama s razvijenom poljoprivredom udruživanje proizvođača i prerađivača osnov svake uspešne proizvodnje. On kaže da je prošle sedmice potpisao ugovor sa udruženjem odgajivača svinja u Vrbasu i naglašava da je to jedini put za unapređenje svinjarstva u našoj zemlji i uslov opstanka malih farmera.

Farmer u Vrbasu Drago Zukić prvi je potpisnik ugovora s “Karneksom”.

“Uslužni tov svinja i ugovor s prerađivačem sigurnost su za opstanak na tržištu, objašnjava on. Bićemo zaštićeni ugovorenom cenom, koja je fiksna. Tovljenici se isporučuju s težinom od 106 do 120 kilograma, a mora se ispoštovati i ugovoreni period tova. Može se isporučiti veći broj tovljenika od ugovorenog, ali nikako manje”, tvrdi Zukić.

“Kada je reč o rasnom sastavu svinja koje gaje mali farmeri u Vrbasu i okolini, isti je kao u velikim kompanijama, gde se vodi računa o prirastu i ekomičnosti”, zaključuje on.

S druge strane, stare rase svinja kao što je mangulica, dugo su bile zaboravljene.

“Blazirani stranci, kojima je uvek dostupna hrana iz masovne proizvodnje, rado kupuju proizvode od te gotovo zaboravljene rase”, kaže upravnik Rezervata prirode “Zasavica” Slobodan Simić.

“To je jeftina proizvodnja kojom se kompenzuje to što je mangulica kasnostasna rasa svinja”, objašnjava Simić i ističe da je veća cena koju te svinje postižu na tržištu osnov profita za ekstenzivne farme.

Mnogi mali farmeri ukazuju na neophodnost veće brige države za proizvodnju svinja. Kod uzgoja starih rasa, tu je i dodatni problem –  sve je manje stanovnika na selu, a ta stočarska proizvodnja zahteva veće angažovanje radne snage.