Mala razlika u nametima na visoke i niske plate

PinterestFacebookTwitterShare

Poreska opterećenja na male zarade u Srbiji su procentualno gotovo identična kao na zarade dobro plaćenog direktora na čiji račun svakog meseca leže 1.500 evra. U Srbiji je ovih dana opet aktuelan predlog o snižavanju poreza i doprinosa, ali predizborni kontekst i nepovoljna makroekonomska situacija ne sugerišu ništa drugo nego da će to verovatno biti još jedna dobra i poželjna, ali neostvarena ideja.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, poresko opterećenje zaposlenih u Srbiji je na nivou proseka EU koji iznosi 39%. Ta efektivna poreska stopa (tzv. poreski klin) koja pokazuje nivo opterećenja zarade iznosi 38,5% na prosečnu bruto zaradu u Srbiji.

To uklapanje u evropske standarde imalo bi smisla da su prosečne zarade u Srbiji daleko veće i da poreski sistem ima progresiju u oporezivanju, odnosno da su niske zarade manje oporezovane od visokih.

Primera radi, ima zemalja u EU gde je to opterećenje dosta veće nego u Srbiji, a među njima su Nemačka 46% i Francuska 45%. Međutim, te zemlje u kojima minimalna zarada iznosi oko 1.000 evra u najslabije plaćenim sektorima sebi mogu da dozvole taj luksuz. U isto vreme, u Britaniji ono iznosi 31%, u Grčkoj i Španiji po 34%.

Šta zapravo znači poresko opterećenje od 38,5% u Srbiji? Računica pokazuje da je taj procenat jednak nametu od 63% na neto platu. To znači da na svakih 100 dinara koje isplati zaposlenom, srpski poslodavac odvaja 63 dinara za poreze i doprinose.


Međutim, problem sa sistemom oporezivanja rada u Srbiji  nije samo u tome što je poresko opterećenje preveliko za prosečnu platu, nego u tome sto je izuzetno visoko za plate niže od proseka, ističe profesor na predmetu Tržište rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.

Takođe, visinu poreskog opterećenja treba posmatrati  u kontekstu jako niskih plata na nivou cele Srbije. Dve trećine zaposlenih prima platu ispod proseka, s tim da to nije kuriozitet samo za Srbiju već za sve zemlje istočne Evrope. Ni po iznosu prosečne zarade koja je u septembru iznosila blizu 39.000 dinara Srbija ne odskače mnogo od Bugarske ili najbližih suseda, izuzev Hrvatske.

U poređenju sa drugima, osobenost Srbije je nedostatak progresije u poreskom opterećenju zarada pa se dešava da poslodavac za zaradu koja je pet puta veća od prosečne državi procentualno da tek nesto malo više u odnosu na obaveze za zaposlene sa najnižim platama.

Na primer, za neto platu od 210 evra, poslodavac da državi još 127 evra što znači da davanja državi u odnosu na ono što radnik ponese u novčaniku iznosi 62%. Na duplo veću neto platu od 540 evra, državi se, paradoksalno, da tek malo više ili 66% te neto plate.  Na 1.000 evra neto zarade, poslodavac isplati državi još 67% od te neto plate, a na 150 hiljada samo 68%.

Kako ističe Mihail Arandarenko, drugi problem je činjenica da je u Srbji neoporezovani iznos jako mali – 73 evra trenutno, dok je u  evropskim zemljama neoporezivi deo često visok koliko i minimalna plata, a u nekim su čak i stope doprinosa za radnike sa malim platama niže.

Iz ovoga se zaključuje da srpski sistem oporezivanja zarada ne samo da je nepravičan, jer puno opterećuje najniže zarade, već poskupljuje troškove rada i sprečava nova zapošljavanja.


Paradoksalno je da poslodavca najviše košta niskokvalifikovani radnik koji prima najnižu platu. To znači da je samim tim  konkurentnost privrednih grana u kojima rade takvi radnici (uglavnom tekstilna i mašinska industrija) lošija u poređenju sa drugim zemljama.

Aktuelno oporezivanje zarada takođe destimuliše poslodavce da radnike na sivom tržištu prijave, a takvih radnika je, prema procenama, od pola miliona do milion.

Jedan broj zemalja u EU je u krizi smanjio opterećenja na zarade, i ponudio neke olakšice za porodice. U Srbiji to nije bio slučaj, iako se 2009. i 2010. najavljivala poreska reforma.

Ovih dana je ponovo aktuelan predlog ministra ekonomije i regionalno razvoja Nebojše Ćirića da se poresko opterećenje zarada pre izbora koji se očekuju na proleće naredne godine smanji sa 63% na 40 do 45%. Taj plan za sada nije razvijen, a o konkretnim predlozima će, kako navode u Ministarstvu, moći da se razgovara tek početkom 2012. godine.

Neke analize pokazuju da bi eventualno smanjenje doprinosa imalo pozitivan efekat na sektore sa malim zaradama i to tako da bi najverovatnije bilo novih zapošljavanja. U sektorima sa jako visokim platama, eventualno oslobađanje viška novca koji bi nastao u firmama nakon smanjenja poreskog opterećenja plata prelio bi se opet u plate.

Član Fiskalnog saveta koji se dugo bavio poreskom reformom Nikola Altiparmakov tvrdi za EurActiv da se može sprečiti da sav novac koji bi se oslobodio ode u plate i potrošnju. Ako bi se smanjili doprinosi na teret poslodavaca, efekat bi bio povećanje zapošljavanja, a ako bi se uvela progresivnost u oporezivanju tako da male plate budu manje oporezovane, taj višak bi se prelio u zarade najslabije plaćenih radnika, objašnjava Altiparmakov ističući da bi i oni osetili mali boljitak od poreskih izmena.

Druga eventualna promena o kojoj se govori jeste podizanje neoporezivog iznosa na 100 evra. Vlada se u dogovoru sa socijalnim parterima polovinom godine obavezala na to, ali su šanse da se to dogodi pre izbora, pa i nakon formiranja nove vlade, zaista minimalne. I za ovu promenu i za smanjenje doprinosa karakteristično je da bi lančano izazvale turbulencije u budžetu.