Centralne banke drastično povećavaju zlatne rezerve

PinterestFacebookTwitterShare

U trećem kvartalu zabeležena je najveća kupovina zlata od strane centralnih banaka u poslednjih nekoliko decenija, objavljeno je u današnjem izveštaju Svetskog veća o zlatu.
 
Na prvi pogled, povećana potražnja za zlatom u letnim mesecima ove godine čini se logičnom jer je neizvesnost na finansijskom tržištu tada bila na svom vrhuncu, a zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem u takvim situacijama.
 
Međutim, količina zlata koju su u tom periodu centralne banke kupile, a reč je o 148,4 tone, iznenadila je apsolutno sve investitore, jer se radi o znatno većoj količini koja je do sad objavljena, piše Financial Times. Veće doduše nije preciziralo o kojim se centralnim bankama tačno radi, ali su naveli “da je mnoštvo novih zemalja ušlo u proces značajnog podebljavanja svojih zlatnih rezervi”.
 
U ovom trenutku valja uzeti u obzir da su centralne banke ove godine prvi put, nakon dvadeset godina teške rasprodaje, postale kupci zlata. To je u avgustu dovelo i do rekordne cene zlata od 1920 dolara po unci, što označava porast od 600 odsto u samo jednoj dekadi. Doduše, većina kupovine odigrala se u trenutku znatnog pada cene u septembru, kada je zlato u jednom trenutku palo na 1534 dolara po unci. Ali to valja povezati s velikim previranjima i nepoznanicama koje su se u tom trenutku vezale za dolar, kada je SAD teškim izglasavanjem podizanja limita zaduživanja jedva izbegao bankrot.
 
Centralne banke su na dobrom putu da kupe najviše zlata još od vremena kolapsa Bretton Woods sistema, kada je vrednost dolara zadnji put bila vezana uz zlato. “Nixonovim šokom” dolar je tad postao dekretna valuta, čiju vrednost održava samo obećanje centralne banke koja stoji iza njega.
 
Znači li ova pomama za zlatom da su centralne banke postale svesne da je trenutni monetarni sistem na globalnom nivou postao neodrživ, jer “neograničena” fluidnost valuta, kako smo mogli videti zadnjih godina, izaziva ogromne šokove. Znači li to da se centralne banke spremaju za kolaps financijskog sistema?

Bankari su u državama ionako postali vlada u senci i njihova će i u ovom pitanju biti zadnja. S druge strane, zlatna groznica centralnih banaka može značiti i standardno “kaskanje” za onim što rade investitori u privatnom sektoru. Najbolji primer takve prakse bio je potez britanske centralne banke, za vreme vlade Gordona Brauna, koja je pre par godina veći deo svojih zlatnih rezervi prodala po ceni od 250 dolara po unci.
 
Je li masovna kupovina zlata od strane suverenih država, koja će se po svim pokazateljima nastaviti i dalje, najava kraha monetarnog sistema kakvog danas poznajemo ili je naprosto reč o dugoročnoj, i potencijalno zakasneloj investiciji, može pokazati samo vreme, zaključuje Financial Times.