Rusija: Od bankrota do treće na listi rezervi

PinterestFacebookTwitterShare

Sudeći po rapidnom rastu zlatnih deviznih rezervi Kinezi kao da ne osećaju svetsku krizu. Samo u prvih šest meseci 2011. Kina je povećala svoje devizne rezerve za 350 milijardi dolara. Lane su Kinezima rezerve porasle za 450 milijardi dolara. Na kraju septembra kineske devizne rezerve su iznosile 3,2 triliona dolara. Posle Kine na drugom mestu po zlatnim deviznim rezervama je Japan, a na trećem mestu je Rusija.  Japan sada ima 1,2 triliona dolara zlatnih deviznih rezervi i najbolju izvoznu strukturu roba.
Rusija se poslednjih pet-šest godina čvrsto drži na trećem mestu, ali se ni ona, kao ni Kina ne može pohvaliti da izvozi i zarađuje na pameti. Decenijama je SSSR, a zatim i Rusija, izvozio sirovine. I sada su glavni ruski izvozni produkti nafta, gas i metali. Moskva želi da poboljša strukturu izvoza kako bi se više zarađivalo, pišu Novosti.

Ruske devizne rezerve su 516 milijardi dolara. Početkom godine Rusija je u rezervama imala 479,4 milijardi. Rekordne devizne rezerve Rusija je imala 8. avgusta 2008. – 598,1 milijardi. Bilo je to uoči velike finansijske krize.
 

Tadašnji ruski ministar finansija Aleksej Kudrin, a i mnogi ruski političari ponavljali su, kako je “Rusija ostrvo stabilnosti”. Prvi čovek “Gasproma” Aleksej Miler je slavodobitnički izjavljivao da nikada više neće biti jeftinih energenata. Recesija na Zapadu je smanjila potrebu za energentima, pa je automatski pala cena nafte i gasa. Sada se u Moskvi niko ne zaleće da daje preoptimističke izjave.


Vladavina Vladimira Putina i kroz devizne rezerve pokazuje svoju logiku – 2. aprila 1999. Rusija je imala samo 10,7 milijardi deviznih rezervi, što se smatra ruskim “istorijskim minimumom”. Zbog nestabilnosti na svetskom tržištu Rusija svoje rezerve drži 40 odsto u evrima, 40 odsto u dolarima, a 20 odsto u drugim valutama.


U vreme vladavine Borisa Jeljcina oligarsi su se služili prostim trikom i varajući državu povećavali privatno bogatstvo. Naftu i sirovine prodavali su po niskim cenama svojim firmama koje su osnivali na Zapadu, ili u ofšor-zonama. Zatim su te firme prodavale sirovine po realnim tržišnim cenama. Putinova “komanda” (ruski naziv za “tim”) promenila je pravila, pa su naftaši morali da plaćaju ruskoj državi izvoznu carinu.
 
Koliko će rasti ruske devizne rezerve direktno zavisi od cene nafte i gasa na svetskom tržištu.

Velike devizne rezerve ne znači da stanovništvo živi visokim standardom. Vlast Rusije i ne skriva da država još mnogo toga mora da napravi da bi se podigao standard siromašnijeg dela stanovništva, među kojima i tridesetak miliona penzionera.