Švajcarski muzej leči od prezasićenosti vestima

PinterestFacebookTwitterShare

Rat u Libiji, dužnička kriza u Grčkoj, skandal sa Dominikom Stros Kanom i mnostvo vesti koje svakodnevno zatrpavaju medije i javnost, ne ulazeći u to da li je toliki priliv informacija zdrav, tema je jedne neobične izložbe, koja pokušava da pomogne ljudima da lakše podnesu takvu prezasićenost.

Jedna švajcarska klinika odlučila je da pomogne onima koji se osećaju preplavljeni tolikom količinom informacija neobičnom izložbom koja je postavljena u Muzeju komunikacija u Bernu, gde će ostati do jula 2012. godine.

Po dolasku, posetilac ulazi u zamračenu sobu sa 12.000 knjiga poređanim po policama, koje predstavljaju ilustraciju o količini informacija kojima smo svakodnevno bombardovani. Izložba objašnjava da ako bi svi stanovnici Zemlje zajedno procesuirali sve podatke koji se svakodnevno objavljuju, oni bi onda dnevno morali da pročitaju oko 12.000 knjiga.

U okviru izložbe otvorena je i “Klinika za komunikaciju” kako bi se pomoglo pojedincima da se izbore sa stresom svakodnevnog priliva ogromne količine informacija. Na televizoru koji se nalazi na ulazu u “kliniku” teče upozorenje: “Reklame vam se gomilaju u sandučetu, spam pošta guši vaš imejl a kablovska vam nudi 200 kanala. Da li se osećate pod stresom, preplavljeni i iscrpljeni?”.

Ako je odgovor “da” posetioci su pozvani u “sobu za preglede” gde popunjavaju upitnike i gde im se nudi odgovarajući tretman. Posetioci se onda, u zavisnosti od rezultata uputnika, šalju kroz odgovarajuća vrata.

Zelena vrata su za one koji nemaju problem sa količinom informacija. Žuta za one koji su blago uznemireni i otvaraju se u prostor gde posetilac može da se posavetuje o tome kako da sredi svoj imejl.

Za veoma “bolesne” postoje dva intenzivna tretmana. Crvena vrata vode do sobe za meditaciju gde se udobno zavaljen u crnim jastucima posetilac opušta. Zbog crvenog svetla mora da drži zatvorene oči a prijatni ženski glas mu govori da se opusti.

Narandžasta soba nudi posetiocima šetnju po divljini, između drvenih zidova i po šljunku. Posetioci mogu da uzmu kamenčiće, sakupljaju ih, pišu po njima i slušaju zvuke potoka i pesme ptica.

Na kraju ture, svi dobijaju lek nazvan “komukejn”. Zapakovan u belu kutiju, lek je u stvari papir sa instrukcijama u kojima su sumarizovani saveti koje posetilac dobije tokom posete izložbi.