Danas je 16 godina od Dejtonskog sporazuma

PinterestFacebookTwitterShare

Danas se obeležava godišnjica parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je pre 16 godina okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
 



Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik je tim povodom izjavio za banjalučki „Glas Srpske” da je Dejtonski sporazum jedini okvir u kome BiH može da funkcioniše. „Dejtonski sporazum je napravljen da bi se održao paritet tri konstitutivna naroda u BiH, a narušavanjem toga BiH bi mogla postati bošnjačka zemlja u kojoj ne bi mogao opastati ni Srbin ni Hrvat”, rekao je Dodik i dodao da je RS kao potpisnica Dejtona trajna i da nema načina da bude ukinuta.

Analitičar i profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Predrag Simić izjavio je za Tanjug da iako je Dejton uspeo da nađe tačku u kojoj će se složiti tri naroda na prostoru BiH, nije uspeo da Bosnu odvede dalje od te ravnoteže. „Dejton je i posle 16 godina aktuelan, jer je postao tačka oko koje se tri naroda koji žive u BiH mogu složitii bez obzira na njihove ostale sukobe. Međutim, dalje od te ravnoteže, Dejtonski sporazum nije otišao”, rekao je Simić.

On je kazao da je paradoks taj što su oni koji su najviše bili pogođeni Dejtonom, poput Republike Srpske i bosanskih Srba, danas njegovi najveći čuvari. „Upravo u liku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Dejton danas ima možda i svog najvećeg branioca”, ocenio je Simić i dodao da mu se u ovom trenutku čini da su veoma mali izgledi da Bosna 17. i 18. godisnjicu sačeka dalje od onoga što je postignuto u Dejtonu.

Komentarišući eventualno otcepljenje Republike Srpske od BIH, Simić navodi da na Balkanu postoji sistem spojenih sudova, odnosno, kako je ocenio „niti će se Republika Srpska otcepiti od Bosne, niti će se Kosovo podeliti”. „Bilo kakav radikalan korak u tom pravcu za sobom bi povukao čitavu lančanu reakciju, odnosno domino efekat”, istakao je Simić.

On je dodao da će za Banjaluku i Dodika referendum o otcepljenju biti, zapravo, „jedna pretnja koja će uvek postojati, ali do daljnjeg BiH ostaje upravo tamo gde je i onako kako je sagrađena u Dejtonu sa onim izuzecima koje su odluke Ustavnog suda BiH i eventualno primena Bolonjskih ovlašćenja od strane visokih predstavnika svojevremeno napravile.„

Dejtonski sporazum potpisali su, inače, 21. novembra 1995. godine tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman posle tronedeljnih pregovora. To je bio pravni akt sporazumnog karaktera parafiran u vojnoj bazi Rajt-Paterson kod američkog grada Dejtona da bi se zvanično prekinuo rat u BiH koji je trajao od 1992. do 1995. Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a pored njega glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Dejtonski sporazum je zvanično potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu. Time je BiH podeljena na dva entiteta – Republiku Srpsku (RS) i Federaciju BiH. U drugom delu BiH, na prostoru muslimansko-hrvatske federacije, smatraju da je Dejtonskim sporazumom zaustavljen rat i kažu da je to jedan od najuspešnijih mirovnih ugovora u svetu. Parlament BiH još, međutim, nije ratifikovao Dejtonski sporazum, zbog različitog viđenja i tumačenja tog dokumenta, mada je njegov sastavni deo i Ustav BiH, po kome zemlja funkcioniše.

I dalje, ustvari, svaka strana u BiH ima svoje tumačenje Dejtonskog sporazuma. Za bošnjačku i hrvatsku stranu je Dejtonski sporazum prevaziđen, a srpska strana je za njegovu doslednu primenu. Glavni autoritet u tumačenju Dejtonskog sporazuma je Kancelarija visokog predstavnika u BiH. U februaru 2008. godine je, inače, otkriveno da je originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma izgubljen, a nakon što je Skupština BiH zatražila nov primerak Francuska je poslala overenu kopiju tog dokumenta, čiji prevod je platio Savez nezavisnih socijaldemokrata koji je sada vodeća poltička partija u RS.