‘Crna lista” za neistinite podatke na tenderu

PinterestFacebookTwitterShare

Kompanije koje u poslovima javnih nabavki ne ispoštuju uslove o istinitosti svih podataka dostavljenih na tenderu, prema novom zakonu koji je u izradi, pojaviće se na ‘crnoj listi’, njihova imena će biti javno objavljena i više neće moći da učestvuju na tenderima, rekao je Tanjugu Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

”Ukoliko je firma slagala, doći će na crnu listu, pa više neće neće moći da učestvuje na tenderima”, istakao je Radosavljević pojašnjavajući da sve firme koje učestvoju na tenderu neće imati obavezu da dostavljaju na stotine raznih dokumenata.

Mogućnost za zloupotrebe kod dostavljanja tenderske dokumentacije je smanjena, dokumentacija neće biti obimna kao do sada, ponuda može da bude samo na jednom papiru, dostavlja se izjava ponuđača da ispunjava sve uslove za učestvovanje na tenderu, a samo će firma koja pobedi imati obavezu da dostavi dokaze da stvarno ispunjava navedene uslove, precizirao je državni sekretar.

Radosavljević je podsetio da je predviđeno da Uprava za javne nabavke koja je sada ustrojena kao posebna vladina institucija, po odredbama zakona čija je izrada u toku, bude u nadležnosti Ministarstva finansija, poput drugih uprava u okviru tog ministarstva – Poreske uprave, Uprave carina, Deviznog inspektorata…

“To je urađeno u konsultaciji sa Evropskom komisijom, i to je evropsko iskustvo”, naglasio je Radosavljević i dodao da je osnovni cilj da se Uprava za javne nabavke u okviru Ministarstva finansija ojača i da dobije dodatne nadležnosti.

Većina evropskih zemalja ima nezavisne komisije za zaštitu ponuđača u poslovima javnih nabavki, a u najvećem broju zemalja prava ponuđača štite sudovi, naveo je državni sekretar.

“Naručioce uglavnom kontrolišu ministarstva finansija, ekonomije ili uprave u njihovom sastavu. Tako je, na primer, u Hrvatskoj taj posao u okviru Ministarstva ekonomije, a u Sloveniji ga čak obavlja sektor Direktorata za imovinu pri ministarstvu finansija”, objasnio je Radosavljević.

Prema rečima državnog sekretara, Uprava za javne nabavke do sada je samo informisala budžetsku inspekciju i Državnu revizorsku instituciju (DRI) o tome da ”možda postoje neke nepravilnosti u sistemu”, ali nisu bili sigurni da te nepravilnosti zaista postoje i nisu imali mogućnost da to dodatno istraže.

Uprave za javne nabavke će novim zakonom dobiti mogućnost da sa budžetskom inspekcijom izađu na teren, provere da li je bilo neregularnosti u javnim nabavkama i ako postoje da se pokrenu određene sankcije, objasnio je Radosavljević i ocenio da će time što će biti u Ministarstvu finansija, dobiti dodatnu moć i političku podršku.

Budžetska inspekcija je, recimo pod okriljem Ministarstva finansija ali je nezavisna u svom radu, tvrdi Radosavljević. “Budžet Ministarstva finansija čini jednu trećinu republičkog budžeta i nikada nije bilo nikakvih primedbi na rad inspekcije, tako da mi tu ne vidimo nikakav sukob interesa”, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, ne može se uvažiti primedba da je Ministarstvo finansija najveći naručilac u procesu javnih nabavki, jer je od 314 milijardi dinara koliko je, zvanično u 2010. godini potrošeno na javne nabavke, Ministarstvo finansija učestvovalo u narudžbinama sa oko tri milijardi dinara, što je svega jedan odsto.

“Ministarstvo finansija svakako nije najveći naručilac u sistemu, najveći naručilac su javna preduzeća, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Uprava za zajedničke poslove…”, naglasio je Radosavljević.

On je istakao da je značajna novina portal na kome će biti objavljene sve raspisane javne nabavke u Srbiji i naglasio da očekuje da se na tendere prijavljuju svi zainteresovani, mali i veliki ponuđači.

“Istog trenutka kada se neka javna nabavka objavi na portalu, na imejl vašeg preduzeća, na primer firme u Surdulici, stići će da je komunalno javno preduzeće u Subotici objavilo javni poziv i vi ćete znati da to postoji i moći ćete da se pojavite na konkursu”, objasnio je Radosavljević i dodao da ostaje na firmama da same procene da li je “nešto korumpirano ili ne”.

Uvođenje centralnog tela za javne nabavke, koje će za državu sprovoditi javne nabavke takođe će omogućiti značajne uštede koje se, za naše prilike, procenjuju na iznos između 300 i 600 miliona evra godišnje, rekao je Radosavljević.