Deca mlađa od 10 godina neće smeti da budu sama na ulici

PinterestFacebookTwitterShare

Deca mlađa od 15 godina ubuduće će morati da imaju punoletnog pratioca posle 23 časa, propisano je nacrtom zakona o pravima deteta, a o sprovođenje ove odredbe će voditi računa i policija.
 
Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta, kaže za “Blic” da je cilj zakona podizanje nivoa bezbednosti dece.

Ističući da tekst ovog zakona tek treba da se razradi i da je ovo “samo koncept koji je podložan promenama”, Lukšić Orlandić kaže da će sprovođenje ove odredbe kontrolisati policija.

“Ko bi drugi mogao da kontroliše osim policije? Može i građanin da pozove policiju ili Centar za socijalni rad i prijavi da je video decu bez nadzora za koju misli da su mlađa od 15 godina”, kaže ona.

Još nisu razrađene kaznene odredbe zakona, a Lukšić Orladnić navodi jedan skoriji primer koji oslikava kako bi zakon mogao da se sprovodi.

Šta predviđa nacrt zakona

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete dužni su:
Da detetu mlađem od 10 godina obezbede stalni nadzor.
Da detetu mlađem od 15 godina obezbede punoletnog pratioca posle 23 časa.

“Nakon prijave građana da je dete stalno bilo na ulici bez nadzora, Centar za socijalni rad je pokrenuo protiv jedne majke postupak za lišenje roditeljskog prava”, navodi ona.

Psiholog Vesna Brzev Ćurčić naglašava da deci od 12 ili 13 godina i nije mesto na ulici posle 23 časa ili u diskoteci u tri ujutru.

“Ako i moraju da budu napolju, to ne znači da roditelji treba da budu uvek s njima i da ih prate. Dovoljan je neko punoletan i odgovoran”, tvrdi psiholog.

Pisci zakona, kako i stoji u nacrtu, nastoje da spreče upotrebu alkohola i narkotika, da zaštite decu od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i svakog oblika eksploatacije.

Ova želja je jasna ako se uzme u obzir jedno od poslednjih istraživanja koje je pokazalo da je oko 80 odsto srednjoškolaca u Srbiji bar jednom u životu probalo neko alkoholno piće, kao i da čak 41 odsto ispitane dece poznaje nekoga u neposrednom okruženju ko konzumira droge.

Dragana Ćorić iz Udruženja “Roditelj” podržava donošenje zakona, ali ne veruje da će zakon, ako odredbe ne budu precizirane, biti i dobra mera prevencije. Jedna od stvari koju treba precizirati jeste i šta sa petnaestogidišnjacima, jer nemaju pravo na ličnu kartu, a ne spadaju ni među one koji ne smeju da budu bez nadzora.

U istom članu nacrta zakona, a koji se odnosi na pravo na bezbednost deteta, navodi se i da roditelji detetu mlađem od 10 godina moraju da obezbede stalni nadzor. I ova odredba pokrenula je buru pitanja: da li to znači da će roditelji morati svakog dana da vode decu u školu, da li deca više neće moći da se igraju ispred zgrade ili u parku…

“To se ne odnosi se na situacije kada deca idu u školu, kada imaju ranac na leđima. Ne odnosi se na situacije kada idu do prodavnice koja je blizu kuće. Ne znači da će roditelji apsolutno uvek morati da ih drže za ruku do desete godine. Želimo da sprečimo da deca budu žrtve nasilja ili prosjačenja”, kaže Lukšić Orlandić.

Psiholog Gordana Mijalković navodi da ovako opšte napisana odredba ništa ne znači. Ona ističe da treba razmišljati o tome kakav je put do škole, koliko ima pešačkih prelaza, koliko je bezbedno, ali ističe da su individualne razlike kod dece presudne.
“Očekuje se da prosečno školsko dete u drugoj polovini prvog razreda može samo da ode do škole. Sve jako zavisi i od uverenja i vaspitnog stila roditelja, odnosno od toga koliko je osposobio dete. Taj period od sedme do desete godine treba da bude vreme intenzivnijeg osamostaljivanja deteta”, ističe Mijalković.

Milan Bajić, direktor beogradske osnovne škole “Josif Pančić”, primećuje da su se okolnosti već promenile u odnosu na prethodne godine kada su deca mnogo ranije postajala samostalna.

“U prvom razredu roditelji u velikom procentu dovode decu u školu, možda čak 95 odsto njih. Nakon prvog razreda procenat se smanjuje pa u drugom to čini 60 odsto roditelja, u trećem oko 20 odsto, dok u četvrtom deca dolaze uglavnom sama”, kaže Bajić.