Da li će radna nedelja u EU moći biti i duža od 48 sati?

PinterestFacebookTwitterShare

Britanski premijer Dejvid Kameron dobio je saglasnost da se preispita kontroverzna direktiva EU o 48-časovnoj radnoj nedelji.
 
On je prethodno pristao na reviziju Lisabonskog ugovora u razgovorima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu prošle sedmice, piše britanski Gardijan.

Merkelova je pristala da dozvoli Britaniji da labavije primenjuje direktivu o radnom vremenu, propis koji zabranjuje zaposlenima da rade duže od 48 sati nedeljno. Taj limit važi za period od svaka četiri meseca, tokom kojih radnik može jedne nedelje da radi duže od 48 sati, ali zato sledeće sedmice ima za toliko kraće radno vreme. Britanija se odavno bori za to da njeni radnici smeju da rade duže, ističući da bi kruta primena direktive koštala njenu privredu 250 miliona funti godišnje.
 

Zahvaljujući postignutom dogovoru o radnom vremenu, Kameron će moći da dobije podršku torijevaca u parlamentu za promenu Lisabonskog ugovora.

A pošto će izmenjeni sporazum potpisati samo 17 članica evrozone – ali ne i 10 država koje nisu u njoj, kao što je Britanija – premijer neće morati da ispuni obećanje i raspiše referendum ako značajna ovlašćenja budu prebačena na Brisel.

Britanija ima dva osnovna zahteva u vezi sa direktivom o radnom vremenu. Ona želi da zadrži takozvanu “opt out” klauzulu za pojedinačne slučajeve, što znači da radnik sme da radi i duže ako dobrovoljno potpiše pristanak u kojem će reći šefu da ne želi da ga važeći limit obavezuje.

Kameron takođe želi da se poništi sudska presuda Evropskog suda pravde u slučaju poznatom kao „SIMAP i Jeger“, kada je sud utvrdio da se sve vreme koje lekar provede na poslu smatra radnim vremenom, što znači da je lekarima tokom dežurstva dozvoljeno da se odmore na radnom mestu onda kada njihove usluge nisu potrebne, ali da se to vreme takođe smatra radnim vremenom.