I dalje nema poverenja u investicione fondove

PinterestFacebookTwitterShare

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju imovinom nešto višom od 15,6 miliona evra, što po glavi stanovnika iznosi jedva dva evra. Oni koji su pre četiri godine, u vreme procvata tržišta kapitala investirali svoj novac u fondove, ubrzo su, zbog svetske krize, ostali na trećini uložene vrednosti, pišu Novosti.

“Već duže vreme najbolje rezultate beleže novčani fondovi koji su u proseku ostvarili prinose od preko 10 odsto na godišnjem nivou, što je veoma dobro uzimajući u obzir da su bili izloženi i riziku kursa i pada pasivnih kamatnih stopa,” kaže za „Novosti“ Milan Marinković, direktor „Fima investa“, koji je i predsednik Udruženja investicionih fondova pri PKS.

Na pitanje šta da čine oni članovi fondova čija je imovina pala na trećinu prvobitne vrednosti, Marinković odgovara da je raznovrsnost ulaganja najbolji način da se zaštite od preteranog rizika.
 
“Ukoliko imovina investitora u akcijama, odnosno fondovima, ne iznosi više od 10 do 15 odsto njihove ukupne imovine, uključujući i nekretnine, onda im se ne preporučuje da prodaju svoje investicione jedinice, pošto je ta klasa imovine sada veoma potcenjena – kaže za „Novosti“ Marko Jovanović, direktor DZU „Ilirika“.

Koliko tačno iznosi rok na koji bi investicija kroz fondove mogla da bude isplativa, sagovornici Novosti nisu mogli precizno da definišu. Jovanović ističe da se, ako govorimo o prosečnom periodu investiranja, preporučuje rok od najmanje tri do pet godina. “Naravno, vremenski period zavisi od stepena rizika fonda koji je definisan investicionom politikom,” kaže Jovanović. “Svaki ulagač pre nego što se odluči na ulaganje treba pažljivo da prouči investicionu politiku koja se nalazi u prospektu fonda.”