Kako će izgledati Evropa 2021. godine?

PinterestFacebookTwitterShare

Najal Ferguson, profesor istorije na prestižnom Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Državama, za Wall Street Journal dao je svoju geopolitički viziju budućnosti evropskog kontinenta. 
 
Ferguson se u svom scenariju ne bavi suvoparnom geopolitikom i ne pretenduje da sa apsolutnom tačnošću predvidi razvoj događaja, već duhovito, povremeno ironično i cinično, upozorava na to da budućnost Evrope, pod određenim uslovima, može izgledati mnogo drugačije nego što bismo ikada mogli da pomislimo.
 
Godina je 2021., a ovo je “Evropa po Fergusonu”.

– Evropa je podeljena u četiri bloka: Rusiju, Veliku Britaniju, Nordijsku ligu i Sjedinjene evropske države (SED), praktično ušuškane ispod krila moćne Nemačke.
 
– Velika Britanija je istupila iz Evropske unije nakon što je premijer Dejvid Kameron, koji 2021. počinje svoj četvrti mandat, popustio pred evroskepticima u svojoj stranci i raspisao referendum. Na krilima londonskih tabloida, britanska javnost je sa 59 odsto glasova izabrala napuštanje EU. Kao posledica, Engleska je postala omiljena destinacija direktnih kineskih investicija u Evropi. 

– Finansijska je kriza odvratila je Škote od nezavisnosti, dok su se Irci 2013. odlučili na opciju prosperiteta s Britanijom, umesto štednje u SED-u.
 
– Inspirisani izbornim uspehom populista u Finskoj, Šveđani i Danci su odbili nemački predlog za zajedničko spasavanje propalih ekonomija južne Evrope. Norveška, koja je bogata energijom, ubrzo predlaže stvaranje Nordijske lige, kojoj pristupaju Švedska, Danska, Finska i Island.
 
– Koalicija oko nemačke premijerke Angele Merkel nije mogla da preživi evropske potrese i poražena je na izborima 2013. godine. Nova socijaldemokratska vlada je nastavila s politikom širenja EU, ali s mnogo više otvorenosti i entuzijazma, ubedivši, naposletku, preostalu 21 članicu EU da uđu u nove Sjedinjene evropske države (SED) već 2014. godine. S pristupanjem šest preostalih zemalja bivše SFRJ – BiH, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije – SED sada imaju 28 članica, čak i više nego EU pre krize.Britanci i Skandinavci ovu uniju će zvati The Wholly German Empire
 
– Belgija se raspada na flamansku i valonsku državu, što znači da SED sada imaju 29 članica.
 
– Posledično, sedište SED je premešteno iz Brisela u Beč.

– Evro je još živ, mada se novčanice retko mogu videti u opticaju zahvaljujući napretku elektronskog plaćanja.
 
– Nemački zvaničnici uzbuđeno razmatraju novu konferenciju na Jalti, na kojoj bi istočna Evropa bila podeljena na rusku i evropsku zonu uticaja.