Beograd: Prošla moda oblakodera

PinterestFacebookTwitterShare

Poslednjih godina povremeno se javljaju investitori koji bi hteli da na prostoru srpske prestonice izgrade najvišu ili najneobičniju zgradu. Da se samo pola od mnogobrojnih planova koji su se pojavljivali u javnosti realizovalo, Beograd bi do sada postao evropski Dubai.

Svetski trend izgradnje oblakodera zahvata Beograd u talasima. Međutim, nedostatak novca i problemi oko građevinskih dozvola učinili su da nove višespratnice ostanu na čekanju.

U nizu sličnih ideja koje pored stambeno-poslovnog kompleksa nude i tržne centre ili hotele, nedavno je prezentovan plan holandske firme “Vital Estates“ da na teritoriji opštine Novi Beograd izgradi rotirajuću zgradu od 80 spratova  još uvek čeka na dozvolu Grada, a pre nekoliko godina u sličnoj situaciji bili je i belgijska kompanija “Besiks“, tvorac najvećeg oblakodera u svetu Burdž Dubajia.

Oni su izrazili želju da u Bloku 26 na Novom Beogradu sagrade najvišu zgradu za stanovanje u Evropi, objekat od 333 metra. Međutim, projekat nikad nije zaživeo i ozbiljniji pregovori sa gradskim vlastima nisu ni vođeni.

Takođe, u sličnoj situaciji bila je i kompanija Delta ril estejt koja je pominjana kao investitor više projekata, među kojima i “kula bliznakinja“ na Autokomandi. I ova ideja je propala, budući da je generalnim urbanističkim planom Beograda 2021. maksmalna dozvoljena visina zgrade na ovoj lokaciji do 21. sprata.
 
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže da nije ljubitelj građevina takvog tipa i da smatra da one nisu potrebne Beogradu.

“Takvih stvari ima toliko puno po svetu da više uopšte nisu zanimljive, i ne bi trebalo da se grade u Beogradu. To je moda koja nastoji da sve što je četvrtasto postane izvijeno i uvrnuto, i koliko je to već često, turistima više nije interesantno”, objašnjava Bobić, koji dodaje da „na sreću“ raniji pokušaji da se u Beogradu podigne nešto slično nije realizovano uglavnom zbog nedostatke novca.

Direktor Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov, međutim, ističe da su turisti koji dođu u Beograd zainteresovani da pogledaju takve objekte.

“Moderna arhitektura privlači pažnju gostiju iz inostranstva. Turisti uglavnom žele da idu na Novi Beograd, gde im je posebno zanimljiva Geneksova kula, mada ih privlači i raznolika arhitektura u centru grada”, objašnjava Veselinov. On napominje da bi izgradnja visokih ili neobičnih građevina bila nešto po čemu bi Beograd mogao da postane prepoznatljiv.
 
Ušće sa 141 metar i dalje najviša zgrada

Palata Albanija prva je zgrada koja je “prebacila“ deset spratova. Ovaj objekat na uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice završen je 1939. godine, a sa 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata bila je najveća u jugoistočnoj Evropi u tom periodu. Poslovni centar Ušće visok je 141 metar što je čini najvišom zgradom u Beogradu. Iza nje je Zapadna kapija Beograda, Geneks kula, koja je sagrađena 1980. godine sa 35 spratova raspoređenih na 115 metara. Zaštitni znak centra grada, popularna Beograđanka, visoka je 101 metar, a kada je završena 1974. godine, postala je najveća višespratnica u prestonici.