EU traži hitan završetak glavnih koridora

PinterestFacebookTwitterShare

Evropa neće tolerisati „uska grla“ na saobraćajnim koridorima, koji je, između ostalog, povezuju i sa Istokom. Tačno je da najbliži put vodi preko Srbije, ali je činjenica da u našoj zemlji najvažniji drumski pravac još nije završen, a železnički je u veoma lošem stanju.
 
Za zemlje članice EU, Evropska komisija usvojila je predlog transformacije postojećih koridora u jedinstvenu transportnu mrežu, čime će se ukloniti sve prepreke, unaprediće se infrastruktura i do 2030. godine biće uloženo 500 milijardi evra, od kojih čak polovina do 2020. godine.

Najveća konkurencija našem Kordoru 10 je Koridor 4, koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku, zemlje članice EU. Kako je tranzitni saobraćaj iz Evrope ne bi zaobišao ovim alternativnim koridorom, Srbija bi morala što pre da završi posao na glavnom drumskom i železničkom pravcu.

To što je nova mapa koridora rađena samo za članice EU, ne znači da će naši koridori, kada budu završeni, biti zaobiđeni za transport robe iz Evrope, kaže Goran Rodić iz Privredne komore Srbije. Ali, ovakva ulaganja, koja EU planira za infrastrukturu zemalja članica trebalo bi da budu opomena Srbiji da što pre svoju mrežu osposobi za transport robe i putnika po evropskim standardima. Svako odugovlačenje imaće nesagledive posledice za našu privredu. Velika je verovatnoća da će drumski Koridor 10 kroz našu zemlju biti završen za dve godine, ali je veliko pitanje šta će biti sa železnicom, koja je u očajnom stanju.
 
Evropa insistira na takozvanom kombinovanom transportu, koji obuhvata sve vidove saobraćaja. Beograd je idealno mesto za kombinovani transport, jer je centar za vazdušni, drumski, železnički i rečni saobraćaj. Najjeftiniji vid saobraćaja je rečni, a Srbija ima tu sreću što je Dunav kroz celu njenu teritoriju plovan, i to je naša razvojna šansa, ističe Goran Rodić.