Poljoprivreda za seljake šansa, a ne osnovni izvor prihoda

PinterestFacebookTwitterShare

Stanovnici seoskih područja i dalje vide poljoprivredu kao svoju primarnu delatnost, ali ne kao i osnovni izvor prihoda, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje kojim je obuhvaćeno 29 sela na teritoriji Zaječara, Vranja i Novog Kneževca.

Poljoprivreda za ruralno stanovništvo više nije osnovni preduslov ekonomske stabilnosti, a ono smatra da je njihov najsigurniji i najredovniji izvor prihoda – penzija, izjavio je Branislav Milić, autor publikacije “Sličnosti i razlike između ruralnih teritorija Srbije – U prilog teritorijalnom pristupu planiranju razvoja”, sa rezultatima tog istraživanja.

On je, međutim, ukazao da i pored odsustva poverenja u rentabilnost poljoprivredne proizvodnje, većina seoskih domaćinstava, 70 odsto na teritoriji Zaječara i Vranja, u poljoprivredi vidi svoju razvojnu šansu.

Milić je na konferenciji za novinare rekao da stanovništvo na tom području svoju šansu vidi u alternativnim vidovima proizvodnje, kao što je organska proizvodnja i sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova.

Ruralno stanovništvo generalno nije zadovoljno kvalitetom života, a kao osnovne prepreke za dalji razvoj sela, njihovi žitelji navode nepovoljnu starosnu strukturu, probleme vezane za obim produkcije i otkup agrarnih proizvoda, nezaposlenost i nizak životni standard, rekao je on.

Milić je naveo i da seosko stanovništvo uglavnom ne vidi svoju odgovornost za postojeću situaciju, a sposobnost da se aktiviraju na unapređenju svog stanja u budućnosti vide samo u povećanju sopstvene proizvodnje.

Uslov za to je, po njihovom mišljenju, obezbeđivanje tržišta i prilagođavanje tržišnih uslova ruralnim mogućnostima, kao i državna podrška kroz investicije i jasna strateška opredeljenja.

Milić je istakao da publikacija ne nudi gotove percepcije i rešenja, već primer za to kako može da se pristupi razvoju ruralnih sredina, te da je reč o “veoma inovativnoj temi za domaće prilike”.

On je podvukao da teritorijalni pristup doprinosi boljoj prepoznatljivosti teritorije na kojoj treba delovati, ali i boljoj prepoznatljivosti učesnika u ruralnim sredinama, kao i da uniformisana politika prema celoj teritoriji ne može dati zadovoljavajuće rezultate, jer kriterijumi i mere ne mogu biti isti za različite sredine.

Aleksandar Bogunović iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine rekao je regionalni pristup ruralnom razvoju, koji je bitan za svaku državu, u Srbiji još uvek u začetku, iako su analize još 2007. godine pokazale da na našoj teritoriji postoji pet specifičnih celina, odnosno regiona.

On je ukazao na značaj takvog pristupa, koji je u Evropi sve više prisutan, između ostalog i zbog boljeg korišćenja sredstava iz predpristupnih fondova namenjenih ruralnom razvoju.