Nemci i Francuzi menjaju Evropu

PinterestFacebookTwitterShare

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi kaže da će Francuska i Nemačka predložiti izmenu evropskih povelja kako bi se poboljšalo upravljanje evrozonom.


Sarkozi je govorio posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i italijanskim premijerom Marijom Montijem, u prvom susretu od Montijevog stupanja na dužnost.
Francuska je bila nevoljna da sprovede bilo kakve promene u upravljanju evrozonom kroz izmene povelja, za šta se zalagala Nemačka.
Sarkozi je, međutim, danas kazao da će Francuska i Nemačka narednih dana predstaviti “predloge za izmenu povelja”. Predsednik Francuske je odbio da iznese detalje izmena, ali je rekao da će izmene biti spremne za naredni samit evropskih lidera 9. decembra u Briselu.

On je ublažio pozive Evropskoj centralnoj banci da odigra veću ulogu u rešavanju evropske dužničke krize, prihvatajući nemački predlog za bliže povezivanje 17 zemalja evrozone.

Troje državnika je navelo da će učiniti sve što bude potrebno za stabilizaciju situacije i očuvanje evra. “Želimo evro, želimo snažan, stabilan evro i učinićemo sve da ga sačuvamo”, rekla je Angela Merkel.

Nemačka se zauzima za izmene evropskih povelja kojima bi bio poboljšana saradnja zemalja evrozone, uspostavljanje politike i sprečavanje budućih kriza i smatra da dobrovoljna obećanja nacionalnih vlada više nisu dovoljna da povrate poverenje finansijskih tržišta.

Angela Merkel je naglasila da se predložene izmene “neće odnositi na Evropsku centralnu banku (ECB)”, koja je, kako je istakla, odgovorna za monetarnu, a ne fiskalnu politiku.

Merkel je navela da će izmene ugovora “jasno pokazati da moramo preduzeti korake ka fiskalnoj uniji da bismo pokazali da znamo da politike moraju biti blisko usklađene ako imate zajedničku, stabilnu valutu”.

“Političko poverenje u Evropi je izgubljeno, možemo ga povratiti samo kroz politiku”, dodala je ona.

Mnogi misle da je ECB jedina institucija sposobna da umiri uzburkana finansijska tržišta. ECB potencijalno ima neograničenu finansijsku moć kroz sposobnost štampanja novčanica, ali Nemačka smatra neprivlačnom ideju o prevođenju duga u gotovinu.

Monti je ponovio obećanje da će uravnotežiti italijanski budžet do 2013. godine, iako je zaobišao pitanje da li će postizanje tog cilja zahtevati još mera štednje, kao i da li će, ako to bude slučaj, time rizikovati ulazak italijanske privrede u recesiju.

Izmene ugovora predstavljaju veoma težak proces koji zahteva ratifikaciju svih 27 zemalja članica EU, uključujući i zemlje van zone evra kao što su Britanija i Poljska.

Sastanak u Strazburu održan je u vreme pojavljivanja znakova da čak ni Nemačka i Francuska, dve najveće privrede evrozone, nisu imune na krizu, zbog koje su tri relativno male države već morale da budu spasavane. Ocenjuje se da trenutni napori za rešavanje krize koje Evropa preduzima nisu dovoljni da se izbore sa planinom italijanskog duga.