Eksperti: Šansa Srbije je na Istoku

PinterestFacebookTwitterShare

Da bi što bezbolnije preživela krizu koja potresa same temelje Evrope, Srbija mora da se okrene tržištima Rusije, Belorusije, Kine, Kazahstana, Turske i Brazila.
 
Kako kažu eksperti, to su ogromna tržišta, privrede tih zemalja beleže konstantan i veliki rast, a Srbija sa njima uglavnom ima povoljne trgovinske sporazume.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefora ocenjuje da je šansa srpske ekonomije upravo na istočnim tržištima. On navodi da je “Srbija u trgovini veoma zavisna od Evrope, što je logično, jer je u pitanju veliko, bogato i geografski blisko tržište, ali ako ono usporava, trebalo bi tražiti šansu na Istoku, posebno u zemljama sa kojima Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini, kao što su Rusija, Belorusija, Kazahstan…”
 
“Njihove ekonomije brzo rastu, a procenat izvoza Srbije u te države vrlo je nizak i ostavlja veliki prostor za plasman srpskih proizvoda. Srbija svakako treba da nastavi da izvozi u Evropu i uporedo da traži šansu da poveća prisustvo u Rusiji, Kazahstanu, Kini, Brazilu i drugim zemljama koje imaju visok rast”, preporučio je Brefor.

Mada Srbija sa pomenutih tržišta više uvozi nego što izvozi, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da to nije prepreka, već prednost, i podseća da sa njima imamo sklopljene ugovore o slobodnoj trgovini. “Radi se o brzo rastućim i velikim tržištima na koja se može prodati bilo šta što se proizvodi u Srbiji. Međutim, da bi se znatno povećao izvoz, posebno u Kinu, Kazahstan i Brazil, neophodan je klasterski, zajednički nastup. To znači da je potrebno udruživanje istih ili sličnih proizvođača da bi zajedno nastupili i tako smanjili troškove marketinga i transporta. Grupisani preko, na primer, privredne komore, proizvođači nameštaja, namenske industrije, voćari, kao i prehrambena industrija, imali bi svetliju budućnost”, objašnjava Zdravković.

On navodi da su “Ju-Es stil” i NIS vodeći korisnici sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom. Šansa je, kaže Zdravković, i Poljska, koja je veliko tržište, a tamo takođe imamo mali izvoz. “To što smo u deficitu u trgovini sa istočnim zemljama nije negativan signal jer taj minus možemo da eliminišemo. Dešavanja u Evropi već utiču na nas, zato što pada izvoz u Italiju i pitanje je trenutka kada će takva tendencija početi i u trgovini sa drugim zemljama. Pomenuo bih još i Saudijsku Arabiju, koja je veliki izvoznik nafte, ali je u strahovitom deficitu sa hranom”, navodi Zdravković.