Ekstremno variranje cena hrane posledica špekulacija

PinterestFacebookTwitterShare

Preuzimajući predsedavanje G20 u januaru 2011. francuski predsednik Nikola Sarkozi obećao je borbu protiv špekulanata poljoprivrednim proizvodima i divljanja cena na svetskim tržištima hrane, ali rezultat je mršav.



Cene prehrambenih proizvoda naprosto su eksplodirale. Žitarice, meso, šećer i mleko: cene ovih osnovnih ljudskih namirnica na svetskim tržištima početkom leta 2011. bile su  minimum duplo veće nego deset godina ranije. Malo ko još veruje u objašnjenja koja se s tim u vezi plasiraju javnosti: da je to posledica povećanja potrošnje u zemljama brzog razvoja kao što su Kina i Indija ili izostajanja očekivanih prinosa zbog suša i poplava.

Stručnjaci iz Međunarodnog instituta za poljoprivredu i ishranu u Vašingtonu (IFPRI) uvereni su da je oko trećina nedavnih povećanja cena poljoprivredne robe „delo“ špekulanata. Svetska organizacija za ishranu (FAO) procenjuje da će zbog visoke cene hrane broj gladnih  u svetu dostići rekordnu cifru od jedne milijarde.
 
Mnogo pre nego što se roba isporučuje, proizvođači i kupci se dogovaraju oko cene i rokova isporuke. To stvara sigurnost, može da se planira, bez obzira na to kako se kreću cene na svjetskom tržištu. Međutim u poslednjih deset godina to se sve manje radi. U ovoj oblasti naime vlada prava zlatna groznica i oni koji špekulišu mogu mnogo da zarade. Zbog toga je sve više onih koji bi hteli da se uključe u taj posao. Oko 600 milijardi američkih dolara svežeg kapitala dospelo je na tržište, što je 40 puta više nego pre deset godina. IFPRI procenjuje da se  mesečno i do 10 milijardi dolara svežeg kapitala sliva u sektor ljudskih namirnica.
 
Rezultat priliva tih ogromnih količina novca je ekstremno variranje cena, kaže Mihael Vindfur, zamenik direktora Nemačkog instituta za ljudska prava u Berlinu. „Cene su 30 do 40% više nego što bi morale biti, a sve zbog ‘tipičnog ponašanja krda’ na tržištima. To je veoma problematično , jer ovde je u pitanju glad i to je već u mnogim zemljama izazvalo nemire. Sve dovodi do toga da se siromaštvo produbljuje“, kaže Vindfur.

Ovom temom se bavi i G20 – grupa najrazvijenijih industrijskih zemalja i zemalja u brzom usponu. Pod vođstvom Francuske odlučeno je da se oformi informacioni sistem za međunarodno tržište agrarnih proizvoda. To bi trebalo da unese transparentnost u ove vrste poslova, jer i do 90 odsto ovih transakcija se odvija van regularnih berzi. Osim toga na meti kritike se našla i visoko-frekventna trgovina poljoprivrednim proizvodima preko kompjutera. Međutim još je nejasno kako bi ona mogla da se zaustavi ili kontroliše. Uprkos velikim obećanjima, borba protiv gladi nije ni izbliza dobijena, ni posle godinu dana francuskog predsedavanja G20.