Evropa se nada pomoći MMF-a

PinterestFacebookTwitterShare

Ministri finansija evrozone dogovorili su povećanje kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) iz kojeg se spasavaju finansijski ugrožene članice tog moneranog bloka, ali nisu uspeli da postignu sporazum o tome za koliko bi ga trebalo uvećati, zbog čega su se okrenuli Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) radi pomoći u spasavanju evra.
 
Ministri su na jučerašnjem sastanku u Briselu pokušali da nađu načine za stavljanje pod kontrolu krize koja se ubrzano produbljuje i koja preti da unese poremećaje u celokupan svetski finansijski poredak.
 
Jedan od ministara je priznao da sam fond za spasavanje EFSF neće biti dovoljan za otklanjanje svih problema, prenele su agencije. “Suočavamo se sa pravom finansijskom krizom – poremećajima na finansijskim tržištima širokih razmera. Situacija u Evropi i svetu se znatno pogoršala tokom nekoliko poslednjih sedmica. Tržišni stresovi su pojačani. Suočavamo se sa finansijskom krizom, a ne monetarnom”, ukazao je guverner Banke Francuske i član upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Kristijan Nojer.
 
Ministri 17 članica evrozone odložili su do samita lidera Evropske unije 9. decembra u Briselu rešavanje velikih finansijskih pitanja, kao što je koncept čvršće fiskalne unije koja bi garantovala veću fiskalnu disciplinu.
 
“Ulazimo u kritičan period od 10 dana za kompletiranje i donošenje odgovora na krizu u Evropskoj uniji”, izjavio je komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren i dodao da “ne postoji svemoguće rešenje koje bi nas izvuklo iz krize”.
 
Ministri su odobrili isplatu sledeće, šeste tranše za Grčku od osam milijardi evra  iz prošlogodišnjeg zajma za spasavanje od 110 milijardi evra i obećali uvećanje EFSF, ali ne na bilion evra  kako što su bili planirali.
 
Direktor EFSF Klaus Regling je ukazao da su se ministri obavezali na uvećanje tog fonda sa sadašnjih 440 milijardi evra (587 milijardi dolara), ali nije naveo preciznu cifru, i izrazio uverenje da će novi fond biti više nego dovoljan za rešavanje neposrednih dužničkih problema evrozone. Ministri su se dogovorili da iskoriste taj fond za pružanje finansijske zaštite za prvih 20-30 odsto emisija novih obveznica članica evrozone koje imaju teškoće s finansiranjem.
 
Oni su takođe postigli sporazum o osnivanju koinvesticionih fondova radi privlačenja stranih investitora koji bi kupovali vladine obveznice članica evrozone. Obe te šeme bi postale operativne u januaru.
 
Ministri su pozvali MMF da izdvoji više novca za zaštitu evra, ali ta institucija sada ima na raspolaganju svega 390 milijardi dolara , što ne bi bilo ni blizu dovljno za spasavanje Italije. Ministri su se dogovorili da traže nove načine za povećanje resursa MMF putem bilateralnih zajmova radi zaštite članica evrozone koje se suočavaju s finansijskim teškoćama.
Francuski ministar finansija Fransoa Baroen je ukazao da je “očigledno” da se evrozona kreće ka većoj fiskalnoj integraciji i boljoj koordinaciji budžeta, dodavši da će te mere garantovati nacionalni suverenitet članica tako što će im pomoći da smanje svoja dužnička opterećenja. “Smanjenje našeg duga je najboljni način za garantovanje našeg suvereniteta”, rekao je on.
 
Članice evrozone imaju ogromne dugove koji se moraju refinansirati. Prema podacima britanske banke “Barclays Capital”, samo u 2012. stiže za otplatu 638 milijardi evra (852 milijarde evra) duga, od kojeg 40 odsto mora da bude refinansirano pre maja.
 
Propast evra bi izazvo katastrofalne posledice širom sveta. Bankarsko kreditiranje bi bilo zamrznuto, verovatno bi došlo do kraha tržišta akcija, ekonomije članica evrozone bi potonule, a privrede SAD i Azije bi bile teško pogođene zbog kolapsa njihovog izvoza u Evropu.
 
“Učinili smo značajan progres na niz frontova. To govori o našoj opredeljenosti da učinimo sve što možemo da zaštitimo finansijsku stabilnost evra”, ukazao je predsednik evrozone Žan-Klod Junker po okončanju sinoćnog sastanka ministara finansija tog monetranog bloka.