Otvoren Međunarodni naučni skup o održivoj poljoprivredi

PinterestFacebookTwitterShare

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Ljubiša Dimitrijević otvorio je danas u Banji Vrdnik Međunarodni naučni simpozijum o održivoj poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dimitrijević je tom prilikom izjavio da se glavni cilj koncepta održive poljoprivrede i ruralnog razvoja ostvaruje kroz obrazovanje, primenu novih tehnologija, zapošljavanje i zaštitu životne sredine

“Investiranjem u ruralni razvoj i razvoj malog preduzetništva, poboljšava se ekonomski položaj i kvalitet života u ruralnim područjima”, dodao je Dimitrijević.

On je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine donelo Nacionalni program ruralnog razvoja u skladu sa svetskim i evropskim standardima, saopšteno je iz tog resora.

Skup, koji beogradski Institut za ekonomiku poljoprivrede tradicionalno organizuje svake godine početkom decembra, tokom dva dana trajanja okupiće oko 150 stručnjaka iz Srbije i inostranstva, sa oko 100 radova.

O mogućnostima za saradnju pograničnih ruralnih regiona


Naziv simpozijuma je “Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona – razvoj lokalnih zajednica”, a rad tog skupa će biti organizovan u četiri sekcije.

Teme panela su integralni programi razvoja ekonomije ruralnih lokalnih zajednica, regionalizacija seoskih područja, jačanje kapaciteta – mreže lokalnih aktera, administracije, preduzetnika, zaposlenih.

Jedna od sekcija posvećena je susedskim programima podrške Evropske unije (EU) u razvoju poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i seoskog turizma – iskustva i mogućnosti za saradnju pograničnih ruralnih regiona.

U radu, čija je tema “Zemlja zdrave hrane i banja” koji su podneli Branislav Gulan i Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije (PKS), navodi se da se u zemlji godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od 5,5 milijardi dolara.

Od izvoza hrane, kako ističu autori iz PKS, u Srbiju je u 2010. stiglo 2,2 milijarde dolara (petina ukupnog izvoza zemlje) i ostvaren je suficit od 1,1 milijardu dolara.

Srbija- zemlja bez genetski modifikovanih proizvoda


“Veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijardu dolara, a ceo region Srbije, kako je predlagala PKS, bio proglašen za područje bez genetski modifikovanih proizvoda”, istaknuto je u pomenutom radu.

Stručnjaci PKS ukazuju da je to značajno, jer se 10 odsto stanovništva EU ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu i naglašavaju da izvoz hrane uz takvo ulaganje za samo tri godine može biti udvostručen.

“Međutim, agrar, ali ni turizam u Srbiji i pored obilja mogućnosti nisu strateška privredna grana”, ocenili su Gulan i Stanković.

Autori naglašavaju da bi, kada bi bili stvoreni isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi ostajali u njemu da žive i rade, ne samo u poljoprivredi i oko nje, već i u turizmu, a na taj način bi bilo zaustavljeno i nestajanje svakog četvrtog sela u Srbiji, gde ih ima ukupno oko 4.600.

Gulan i Stanković navode i da bi u Srbiju, uz veliki broj brendova u hrani, kroz razvoj turizma – godišnje se održi oko 1.500 manifestacija – mogao da bude privučen značajan broj gostiju, jer zemlja u oblasti seoskog i banjskog turizma “ima šta da ponudi”.