“Južni tok” od nacionalnog značaja za Bugarsku

PinterestFacebookTwitterShare

Bugarska vlada je proglasila gasovod “Južni tok” za objekat od nacionalnog značaja, zvanicno je saopšteno u Sofiji.

Bugarska deonica “Južnog toka” dobila je status nacionalnog objekta, u skladu sa zakonom o prostornom planiranju i zakonom o državnoj imovini. Zahvaljujući tom statusu značajno će biti skraćeno vreme potrebno za administrativne procedure puštanja u rad i realizaciju gasovoda “Južni tok”.

U saopštenju vlade se ističe da je odluka doneta u skladu sa osnovnim ciljevima bugarske energetske politike, razvojem konkurentnih energetskih tržišta u Evropskoj uniji, kao i sa ekološkim i bezbednosnim standardima, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Kako je predviđeno, ruski gasovod koji će se postaviti po dnu Crnog mora izaći će na obalu Bugarske, čije je učešće u tom projektu dugo bilo pod znakom pitanja.

Sofija se priključila projektu “Južni tok” u januaru 2008, u vreme vlade Socijalističke partije Bugarske. Međutim, bugarski desničarski i populistički premijer Bojko Borisov po dolasku na vlast njegove partije u leto 2009. obustavio sve energetske projekte sa Rusijom.

Bezmalo godinu dana od bugarske vlade su stizala protivrečna saopštenja, i tek u julu 2010, kada su Ruska Federacija i Bugaska potpisale kartu puta za izradu studije izvodljivosti lokalne deonice “Južnog toka”, postalo je jasno da Sofija ostaje u projektu. Do tada je Rusija zbog neodlučnosti Bugarske pregovarala sa Rumunijom, zainteresovanom da “Južni tok” prođe preko njene teritorije.

Ruski “Gasprom” i Bugarski energetski holding (BEN) su u novembru 2010. na paritetnom principu osnovali zajedničko preduzeće za bugarsku deonicu gasovoda “South Stream Bulgaria AD”. 

Projekat “Južni tok” predviđa izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora iz Rusije u zemlje južne i centralne Evrope, među kojima i kroz Srbiju. Kako je predviđeno, gasovod će se sastojati od četiri linije kapaciteta 15,57 milijardi kubnih metara (m3) svaka, a prva bi trebalo da bude puštena u rad u decembru 2015. Postizanje punog kapaciteta (63 milijarde m3 ) očekuje se do 2018. Početak izgradnje gasovoda, orijentacione vrednosti 15,5 milijardi evra, planiran je za 2013.

Projektom “Južni tok” se diversifikuju isporuke ruskog gasa evropskim potrošačima. Za realizaciju kopnenih deonica projekta Rusija je potpisala međudržavne sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Turska, kroz čije teritorijalne vode treba da prođe gasovod, međutim, odugovlači sa izdavanjem potrebnih dozvola.

Ruski premijer Vladimir Putin je za vreme zvanične posete Turskoj u oktobru razmotrio sa kolegom Redžepom Erdoganom izgradnju gasovoda “Južni tok”, ali konačan dogovor po tom pitanju nije postignut.

Izvršni direktor “Gasproma” Aleksej Miler i generalni direktor italijanskog koncerna “Eni” Paolo Skaroni su u oktorbru potvrdili nameru da realizuju projekat “Južni tok” u dogovorenom roku.

“Gasprom”, “Eni”, “Vinteršal” i “EdF” su u septembru potpisali akcionarski sporazum za podvnodnu deonicu “Južnog toka”, kojim se udeo ruskog koncerna u projketu određuje na 50 odsto, italijanske kompanije na 20, a nemačka i francuska dobijaju po 15 procenata.