Kina neće pomoći evrozonu

PinterestFacebookTwitterShare

Evrozona ne može da očekuje da će Kina iskoristiti veliki deo svojih deviznih rezervi, vrednih 3,2 biliona dolara, da bi spasavala njene prezadužene članice, izjavila je danas zamenica kineskog ministra spoljnih poslova Fu Jing, što predstavlja do sada najjače pobijanje ideja da Kina treba da spasava evrozonu.
 
Fu je na jednom forumu rekla da argument da Kina treba da spasava evrozonu nije ispravan i da su Evropljani možda pogrešno shvatili na koji način Peking upravlja svojim deviznim rezervama. Ona nije izričito odbacila mogućnost korišćenja dela kineskih rezervi za neke određene mere, ali je nagovestila da Kina neće priteći u pomoć sa velikim delom svoje “uštede” i spasti krizom pogođenu evrozonu.
 
“Mi ne možemo da koristimo taj novac kod kuće za otklanjanje  siromaštva. Mi, takođe, ne možemo izneti taj novac u inostranstvo za razvojnu podršku”, ukazala je Fu. Ekonomisti procenjuju da je Peking već investirao  petinu svojih deviznih rezervi u evro aktivu, preneo je Rojters.
 
Mada je obim kineskih rezervi najveći na svetu, analitičari ukazuju da je dve trećine tog novca zarobljeno u dolarskim aktivama koje ne mogu biti prodate, čime Pekingu ostaje skromniji deo od oko 470 milijardi dolara godišnje za investiranje.
 
Fu je istakla da su kineske rezerve jedan vid štednje za tu zemlju i da je azijska finansijska kriza iz 1997. naučila Peking od kolikog su značaja rezerve za tu zemlju.
 
Ona je objasnila da odbijanje Pekinga da iskoristi svoje rezerve za ublažavanje dužničkih nedaća evrozone ne treba shvatiti kao pomanjkanje podrške za taj region, koji je takođe najveće kinesko izvozno tržište.
 
“Novac iz naših rezervi ne može biti korišćen na taj način. Kina nikada nije bila van međunarodnih napora za pružanja pomoći Evropi. Uvek smo bili aktivan učesnik i takođe zdrav učesnik”, rekla je ona.
 
Kina, kao vlasnik najvećih deviznih rezervi na svetu, jedna je od malobrojnih vlada s dovoljno dubokim džepom da bi mogla da kupi veliki deo vladinog duga evrozone i da pomogne u izvlačenju tog regiona iz ekonomskih nedaća.
 
Zagovornici tog argumenta ukazuju da Kina pomaže sebi kada pomaže evrozoni  jer time omogućuje sebi da diversifikuje svoje devizne rezerve i preorijentiše ih sa dolara, kao i da ubrza ekonomski rast na tom najvećem kineskom izvoznom tržištu.
 
Kina je, međutim, ostala hladna na takve predloge i nije se javno obavezala da će dati doprinos evropskom fondu za spasavanje finansijski oslabljenih članica, uprkos tome što ju je direktor tog fonda Klaus Regling prošlog meseca pozvao da to učini.