Potencijalna nova tržišta za Srbiju na svim kontinentima

PinterestFacebookTwitterShare

Tržišta zemalja na Istoku, Podsaharske Afrike, anglosaksonskih zemalja i Latinske Amerike veliki su potencijali za srpski izvoz, u vreme kada je ekonomska kriza u Evropi najviše pogodila glavne spoljnotrgovinske partnere Srbije, smatraju sagovornici Tanjuga.
 
Najveći izvozni aduti srpske privrede su poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, metalska i elektro industrija, tekstil, kao i vojna industrija, koja je u kriznim godinama uspela da značajno plasira robu od Iraka do afričkih zemalja, rekao je za Tanjug potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
 
Kao potencijalna izvozna tržišta van Evropske unije (EU), koja su atraktivna i otporna na recesiju, Vesović je naveo Tursku, zemlje srednje Azije, Kazahstan i Azerbejdžan, Latinske Amerike, Podsaharske Afrike…
 
“Turska je veliko tržište i već za devet meseci uspeli smo da dostignemo nivo izvoza iz 2010, što znači da Sporazum o slobodnoj trgovini pokazuje dobre rezultate”, rekao je Vesović, napomenivši da je Turska i u kriznim godinama ima godišnji rast od osam odsto.
 
Azerbejdžan i Kazahstan, zemlje bogate gasom i naftom takođe su velika tržišta, koja nisu u recesiji i mogu da budu dobar partner Srbiji kao investitor, ali i kao kupac robe iz Srbije, dodao je Vesović. Vesović je ukazao da su i zemlje podsaharske Afrike veoma zanimljive i otporne na svetsku recesiju, a Srbija u njima ima određene prednosti i kontakte, kao i mogućnosti da dobre bilateralne političke odnose, pretoči u konkretne ekonomske poslove.
 
Potpredsednik PKS je, takođe, naveo da Brazil, Meksiko i zemlje u Latinskoj Americi imaju solidan ekonomski rast prethodnih godina, ali preduzeća iz Srbije nemaju značajnu privredu saradnju sa njima.
 
Vesović je podsetio da Srbija, ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pored Turske, i sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije, Kazahstana, zemljama Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), trgovinski sporazum sa EU, kao i preferencijalni tretman na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, dok su sa Ukrajinom u toku pregovari oko režima slobodne trgovine.
 
Potpredsednik PKS je ocenio da Srbija ima značajan rast izvoza u Rusiju u proteklom periodu. “Kada se ruskog uvoza iz Srbije oduzmu energenti, beležimo čak i minimalni suficit,” primetio je Vesović.
 
Predsednik kompanije “Metalac” Dragoljub Vukadinović je kazao da rukovodstvo tog gornjomilanovačkog preduzeća svake godine traga za novim tržištima, zato što se poslovanje na nekima smanjuje, pa se okreće novim, što se pokazalo kao ispravan put.
 
Vukadinović, koji je i savetnik potpredsednice Vlade Verice Kalanović, je izneo da su u “Metalcu” ove godine intenzivno radili na otvaranju tržišta Kazahstana i Belorusije, a počela je sa radom i firma te kompanije u Ukrajini. “Ranije smo počeli rad sa nekim prekookeanskim zemljama, ali je jedino ozbiljno tržište SAD, gde smo pisutni pet godina i gde nam se poslovi na neki način povećavaju, ali ne u onom obimu koji smo očekivali”, kazao je Vukadinović.
 
Po Vukadinoviću, pošto se poslovi u zemlji i Evropi smanjuju, treba tražiti nova tržišta i ona se mogu pronaći, ali treba dosta truda i rada. “To ne može da se dogodi preko noći, potrebno je najmanje dve godine da se osvoji neko novo tržište”, naveo je on.
 
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković smatra da su anglo-seksonske zemlje, gde Srbija ima veliku emigraciju – SAD, Kanada, Južna afrika, Australija, Novi Zeland i Velika Britanija, ogromna neiskorišćena izvozna šansa za domaća preduzeća. Prema Zdravkoviću, država treba da pomogne kroz finansiranje odlazaka vlasnika srednjih i malih kompanija sa državnim delegacijama u udaljene zemlje, kako bi mogli da ostvare dugoročne kontakte.
 
Zdravković je podsetio da je prošle godine zbirna vrednost srpskog izvoza u Rusiju, Ukrajinu, Poljsku, Tursku, Belorusiju bila manja od izvoza u Italiju, ali da se takva situacija menja u ovoj godini. Ta tržišta su važni potencijali, i privreda će se i bez ikakve pomoći preorijentisati ka severu u Poljsku i baltičke zemlje i istoku, ka Rusiji, Turskoj i drugiom zemljama, zaključio je Zdravković.