Svetske berze: Najveći nedeljni skok od marta 2009.

PinterestFacebookTwitterShare

Na svetskim su berzama akcije  prošle nedelje zabeležile najveći nedeljni rast od 2009. godine, zahvaljujući koordiniranoj pomoći najvećih svetskih centralnih banaka evropskom finansijskom sistemu, kao i nadi ulagača u odlučnije mere za suzbijanje dužničke krize.

Najviše su akcije skočile u sredu, nakon što su centralne banke objavile da će za pola postotnog boda sniziti cenu dolarskih kredita bankama.

Na Wall Streetu je Dow Jones Industrial Average ojačao sedam odsto, na 12.019 bodova, dok je Standarad & Poor’s 500 skočio 7,4 odsto, na 1.244 boda, a Nasdaq Composite 7,6 odsto, na 2.626 bodova, što je njihov najveći nedeljni skok još od marta 2009. godine. Najviše su, više od četiri odsto, cene akcija skočile u sredu, nakon što su sasvim neočekivano centralne banke evrozone, SAD-a, Britanije, Kanade, Japana i Švajcarske zajednički saopštile da će za pola postotnog boda sniziti cenu dolarskih kredita bankama.

Monetarne vlasti najvećih svetskih privreda najavile su i druge mere koje bi bankama, prvenstveno evropskim, trebale osigurati pristup gotovini u bilo kojoj valuti, a glavni je cilj tih mjera osigurati likvidnost u svetskom finansijskom sistemu. To je izazvalo euforiju na tržištima jer je smanjen rizik od prerastanja evropske dužničke krize u kreditnu krizu celokupnog globalnog finansijskog sistema, sličan onom iz 2008., kada je propala američka investicijska banka Lehman Brothers.
 
Zbog strahovanja ulagača od velikih gubitaka evropskih banaka na obveznicama članica evrozone, poslednjih su nedelja evropske banke teško dolazile do dolarskih kredita, pri čemu su kamate na međubankarskom tržištu novca neprestano rasle. „Ovom, retko viđenom koordiniranom akcijom najmoćnije centralne banke sveta poručile su da neće doći do pomanjkanja likvidnosti. Poručile su i da su naučile lekciju iz 2008. godine: više neće preduzimati male, postupne korake, nego odlučne, uverljive poteze“, kaže David Kotok, predsjednik kompanije Cumberland Advisors.
 
I pored euforije na tržištima, analitičari upozoravaju da time nisu rešeni problemi sa kojima su suočene prezadužene članice evrozone, kao što su Italija, Španija, Grčka i mnoge druge. Ovom akcijom centralne su banke samo ‘kupile’ dodatno vreme evropskim političarima za rešavanje dužničke krize. “Ovo je kratkoročno rešenje. Centralne su banke kupile vreme i u određenoj meri smanjile pritisak na političare. Ako po pitanju dužničke krize ništa ne bude preduzeto u narednih sedam dana, ovi će dobici nestati”, kaže Džek Ablin, direktor u Harris Private banci. Zbog toga se ulagači nadaju da će naredne nedelje na samitu EU-a evropski čelnici preduzeti odlučnije mere za suzbijanje dužničke krize.