Srpska industrija voćnih sokova doprinosi suficitu u izvozu

PinterestFacebookTwitterShare

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić izjavio je danas da je srpska industrija voćnih sokova za 10 meseci ove godine izvezla više od 14 miliona litara voćnih sokova i ostvarila oko 40 miliona dolara eksportnog prihoda.
 
Ševarlić je precizirao, u izjavi Tanjugu, da je pri tome ostvaren suficit od pet miliona litara voćnih sokova u spoljnotrgovinskoj razmeni, odnosno pozitivan bilans u robnoj razmeni proizvoda ove robne grupe je oko 23 miliona dolara.

“Na taj način industrija voćnih sokova je proizvodima viših faza prerade koji su cenovno daleko profitabilniji doprinela poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa srpske poljoprivrede i prehrambene industrije”, istakao je Ševarlić.

Srpski proizvođači izvoze voćni sok na tržišta zemalja Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) i Evropske unije (EU) po prosečnoj ceni od 2,72 dolara po litru.

Razlika od 23 miliona dolara nastala je, pre svega, zato što u strukturi izvoza proizvođači iz Srbije imaju dominantno učešće najkvalietnijih voćnih sokova i nektara koji ostvaruju prosečnu cenu i iznad četiri dolara po litru, u zavisnosti od veličine pakovanja i kategorije voćnog napitka, precizirao je Ševarlić.

Ševarlić je naglasio da se posle neznatnog pada zbog ekonomske krize u potrošnji voćnih sokova, tržište Srbije oporavlja i ponovo dostiže nivo proizvodnje od 300 miliona litara na godišnjem nivou.

Pri tome je veoma interesantno da 16 odsto potrošača u Srbiji pije voćne sokove svakog dana, 14 odsto četiri do šest puta nedeljno, i 36 odsto dva do tri puta nedeljno, što znači da u strukturi ishrane srpskog stanovništva značajno učestvuju i voćni sokovi, naveo je profesor.

Ševarlić je posebno naglasio da, za razliku od drugih zemalja, u strukturi potrošnje voćnih napitaka u Srbiji, dominira potrošnja nektara i voćnih sokova, dok su značajno manje zastupljena osvežavajuća bezalkoholna pića.

Takođe, u domaćoj ponudi dominiraju litarska pakovanja, kada se radi o voćnim sokovima, porodična pakovanja veća od litra kada se radi o nektarima, a kada se radi o voćnim napicima dominiraju porciona pakovanja za jednokratnu upotrebu, rekao je Šefarlić.

Ševarlić je ukazao i da u strukturi potrošnje voćnih sokova na srpskom tržištu dominira multivitamin, iza koga sledi jabuka, “po kojoj smo mi inače prepoznatljivi na tržištu voćnih sokova, a tek na trećem mestu, što je kuriozitet u odnosu na potrošnju u drugim zemljama, je pomorandža”.

Profesor Ševarlić ističe da srpsko tržište voćnih sokova, nektara i osvežavajućih napitaka vredi više od 350 miliona evra i veoma je respektabilno među zemljama jugoistočne Evrope.

“Istovremeno, srpska industrija voćnih sokova je jedna od najprepoznatljivijih u ovom delu Evrope i izvozno najviše prisutna, ne samo na tržištima zemalja CEFTA, nego i van tržišta tih zemalja”, napomenuo je on.

Ševarlić je ukazao i na činjenicu da je srpska industrija voćnih sokova, preko Udruženja proizvođača voćnih sokova, postala prva poslovna asocijacija u zemlji koja je primljena u članstvo Evropske asocijacije proizvođača voćnih sokova i po tom osnovu učestvuje na njenim zasedanjima.

Kvalitet voćnih sokova, po Ševarliću, domaći proizvođači prilagođavaju standardima evropskih potrošača i evropskog tržišta

To je značajno ne samo za proizvođače koji izvoze, već i za stanovnike Srbije budući da svi koji izvoze na evropsko tržište moraju da prvo uvedu taj kvalitet voćnih sokova za domaće potrošače, a tek potom i za potrošače na tržištu EU, objasnio je profesor.

Ševarlić je istakao i da, ukoliko bi Srbija na barem 30 odsto neobrađenih oranica, koje danas prema statistici iznose oko 250.000 hektara, investirala i podigla zasade, mogla bi da zameni i potisnei italijanski deo Tirola na tržištu svežeg voća.

Profesor Ševarlić je apelovao na Ministarstvo poljoprivrede i trgovine da izađe u susret industriji voćnih sokova i predloži da carinske stope na uvoz koncentrisanih voćnih sokova od agruma, kao sirovine, pre svega od pomorandže, budu smanjene sa 20 na pet odsto

Tolika je carinska stopa na uvoz tih koncentrisanih voćnih sokova u svim susednim zemljama.