EBRD: Srbi ne veruju u bolju budućnost

PinterestFacebookTwitterShare

Prema zaključcima predstavljenog Izveštaja o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj za ovu godinu, kriza je građanima Srbije oborila standard, ugasila optimizam i ozbiljno poljuljala veru u demokratsko uređenje i tržišnu ekonomiju.

Domaćinstva u zemljama u tranziciji bila su mnogo više pogođena ekonomskom krizom u protekle dve godine nego što to pokazuje statistika. U zapadnim zemljama smanjena je potrošnja osnovnih životnih namirnica za 11 odsto.

Prosečan pad u tranzicionim zemljama je 39 odsto, dok se potrošnja osnovnih namirnica u Srbiji smanjila za čak 46 odsto. Oko 40 odsto anketiranih porodica u Srbiji reklo je da je značajno pogođeno krizom, a još 30 odsto da je prilično pogođeno.

 
“Domaćinstva u Srbiji bila su pogođena padom potrošnje u svim kategorijama – od osnovnih životnih i luksuznih namirnica, alkohola i duvana, poseta lekaru i u plaćanju računa,” istakao je u ponedeljak vodeći ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu Piter Sanfi. “Glavni uzrok što su domaćinstva u toj meri osetila uticaj krize u svim tranzicionim zemljama, pa i u Srbiji, jeste gubitak radnih mesta. Činjenica je da zvanične mere podrške i pomoći nisu dale mnogo efekta i veće je korišćenje neformalnih izvora pozajmljivanja.”
 
U poređenju sa regionom stepen optimizma u Srbiji je manji. Svega oko 30 odsto stanovnika Srbije misli da će njihova deca živeti bolje nego oni sada, dok je u regionu makar polovina roditelja ubeđena da će im naslednici živeti kvalitetnije.

“Takođe, udeo stanovnika koji podržavaju demokratsko uređenje opao je u Srbiji,” dodao je Sanfi. “U poređenju sa 2006. godinom smanjen je za 14 odsto, dok je broj ljudi koji podržavaju tržišnu ekonomiju smanjen za 16 odsto. Tržište i demokratija su izgubili podršku u naprednijim tranzicionim zemljama, s obzirom na to da se suočavaju sa dubljim negativnim uticajem krize nego u recesijama početkom i sredinom devedesetih godina. Oni koji su živeli u zemljama koje su u većoj meri bile okrenute tržišnoj ekonomiji i demokratskim zajednicama, a koje je zahvatila kriza, radije će prihvatiti druge sisteme nego demokratiju i tržišni sistem.”