Srbiju suša godišnje “košta” pola milijarde evra

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija zbog nedovoljnog navodnjavanja u sušnim godinama trpi gubitke veće od pola milijarde evra, objavljeno je u najnovijem broju “Agrobiznis magazina”. U svetu se navodnjava nešto više od šestine obradivih površina, a u Srbiji – manje od jedan odsto, te prema procentu navodnjavanih površina, naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se pri dnu evropske lestvice. 

Sistemi za navodnjavanje “pokrivaju” u Srbiji oko 180.000 hektara (ha) obradivog zemljišta, a prema procenama, trenutno se regularno navodnjava samo 30.000 ha.

Razlog za tako nizak stepen iskorišćenosti irigacionih sistema je nedovoljna opremljenost gazdinstava i nedostatak novca za održavanje uređaja i sistema za navodnjavanje.

Stručnjaci ističu da navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u poljoprivredi Srbije, jer “ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan”.

“Kada se zna da se prinosi ratarskih useva u uslovima navodnjavanja povećavaju za 25 do 45 odsto, jasno je koliko je srpska poljoprivreda izgubila zbog nedovoljne primene te hidromeliorativne mere”, ističe se u članku.

U periodu od 2000. do 2010, u proseku, navodnjavano je 0,54 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, od čega u centralnoj Srbiji 0,14 odsto, a u Vojvodini 1,47 odsto.

“Senzitivna” analiza za neke od važnijih poljoprivrednih kultura (kukuruz, šećerna repa, suncokret i soja), za sušne 2000, 2003, 2007. i 2008. godinu, pokazuje da je država u velikom gubitku zbog nedovoljne primene navodnjavanja kao hidromeliorativne mere, i to blizu pola milijarde evra, navedeno je u “Agrobiznis magazinu”, koji se poziva na podatke Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Eksperti ukazuju da navodnjavanje omogućava promenu strukture poljoprivredne proizvodnje, rokova i normi setve, načina obrade zemljišta i ishrane biljaka. Tako se povećavaju prinosi, podstiče intenziviranje stočarske proizvodnje, angažovanje prerađivačkih kapaciteta prehrambene industrije i smanjenje cena finalnih proizvoda.

“Bez navodnjavanja nema stabilne i efikasne poljoprivredne proizvodnje”, ističu eksperti prema “Agrobiznis magazinu,” i dodaju da “s obzirom da u Srbiji postoje izuzetno povoljni uslovi, kada je reč i o zemljištu i vodi za intenziviranje navodnjavanja, podaci su više nego alarmantni”.

Prema oceni eksperata, neophodno je stvoriti takve okvire da se navodnjavanje racionalno uklopi u ceo sistem poljoprivredne proizvodnje i postane bitan faktor razvoja agrarnog sektora. To podrazumeva velike promene u celom agrarnom sektoru i državnoj politici u poljoprivredi.

Strateško polazište je da navodnjavanje ne treba tretirati samo kao meru borbe protiv suše i dopunsku meru za stabilizaciju postojeće strukture poljoprivredne proizvodnje.

Eksperti naglašavaju da izgradnja irigacionih sistema treba da stvori ekonomske i organizacione okvire sa kojima bi celokupna poljoprivredna proizvodnja sa svim pratećim oblastima (stočarstvo, prerada, otkup, promet) bila preobražena u skladu sa primarnom proizvodnjom.

“Imajući u vidu sasvim novu resursnu, ekonomsku i proizvodnu osnovu koja se stvara razvojem poljoprivrede u uslovima navodnjavanja, treba transformisati i razvijati čitavu strukturu prehrambene industrije, do najviših nivoa finalizacije”, zaključuje se u tekstu.