Intervju: Džon O’Brajen, ekspert za koučing

PinterestFacebookTwitterShare

Investirajte u svoj lični i profesionalni razvoj. Budite najbolji što možete. Budućnost ekonomskog i društvenog uspeha vaše zemlje i regiona će biti jednako uspešna kao vaša vizija i delovanje.
 
Ovako glasi poruka mladim srpskim menadžerima Džona O’Brajena (John O’Brien), eksperta za koučing, koji je u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija), u Beogradu 18. oktobra održao radionicu za poslovne lidere i menadžere ljudskih resursa. U razgovoru za Magazin Biznis Džon O’Brajen kaže da je bio veoma impresioniran kvalitetom profesionalaca u oblasti ljudskih resursa na radionici. Učesnici su pokazali iskrenu želju da pomognu svojim kompanijama i ljudima da ostvare uspeh. Takođe, O’Brajen ističe da je u Srbiji upoznao i nekoliko prvoklasnih koučeva sa međunarodnim iskustvom.
 
* Kakvu ste sliku stvorili o srpskim mladim liderima i menadžerima? Koliko se oni razlikuju od drugih u regionu?


– Menadžerska zajednica je daleko odmakla na putu od tradicionalnih pristupa koji su odgovarali prošlim vremenima ka agilnim, fleksibilnim i angažovanim menadžerskim stilovima koji su danas neophodni za održiv poslovni uspeh. Menadžeri ljudskih resursa su ključni u ovoj promeni kulture.
Ovaj put, na kome se nalazi ceo region, ima svoje zajedničke izazove. Teško je obezbediti dovoljno vremena i sredstava za razvoj liderstva kod poslovnih lidera koji se bore sa praktičnim poslovnim problemima u nepovoljnoj klimi. Dobri menadžeri ljudskih resursa su dobri poslovni partneri i savetnici od poverenja generalnih direktora i top menadžera. Pomažući menadžerima da upravljaju, oni dodaju vrednost kompaniji u svim aspektima: dobiti, operativnom kvalitetu, fokusu na klijente, ljudima, etici, usklađivanju, održivosti.
Posebno pitanje predstavlja izazov kratkoročnog rada sa regionalnim direktorima strancima u globalnim kompanijama. Tu se primenjuju isti principi koji donose korist svim stranama. U takvim situacijama, sve strane žele da ostvare uspeh, prošire znanje i svi mogu da imaju veliku korist od toga.

* Kakvi su danas trendovi u svetu – šta je najvažnije u razvoju mladih, uspešnih menadžera i lidera?


– Ključno pitanje za globalne kompanije je privlačenje, motivisanje i zadržavanje najvećih talenata. Mladi lideri sa velikim potencijalom očekuju da se profesionalno razvijaju i budu uključeni u donošenje odluka. Očekuju manje autoritativan menadžment i nova ovlašćenja u skladu sa svojim zaduženjima. Uspešni lideri znaju kako da angažuju, inspirišu i razvijaju njihov talenat. Znaju kako da koučuju u cilju uspeha.
S obzirom na to da su odeljenja za ljudske resurse primorana da smanje troškove, u edukaciji o liderstvu i menadžmentu se sve više naglašava „dobijena vrednost za uloženi novac“. Lideri se sve manje šalju na fakultete za biznis na napredne treninge, a sve više se takvi programi organizuju interno. Koučing je značajan trend. Sada se najčešće koristi da podrži uspeh i pomogne uspešnim liderima da upravljaju potencijalnim rizikom.

* Sa kakvim su problemima danas suočeni menadžeri u sektoru ljudskih resursa? Koliko je na te trendove uticala svetska ekonomska kriza?


– Iako je borba za najveće talente i dalje žestoka, menadžeri ljudskih resursa se danas često suočavaju sa podjednako važnim pitanjem motivacije zaposlenih. S obzirom na to da organizacije reorganizuju zaposlene i procese rada, menadžeri ljudskih resursa moraju da znaju kako da obuče poslovne lidere da pomognu zaposlenima koji se plaše promena. Ovo naročito važi za kompanije u kojima dolazi do smanjenja broja zaposlenih, i od lidera se traži da upravljaju drugima u teškim vremenima dok i sami osećaju nedovoljnu sigurnost.

* Šta je danas najvažnije da bi mlad menadžer bio uspešan u svom poslu i u doprinosu koji daje kompaniji?


– Najvažnije je zapitati se kako možete da pomognete u ostvarivanju vrednosti za svoje interesne grupe. Posvetite se tome da se ističete svojim radom. Budite fleksibilni i cenite svoju profesionalnu karijeru. Učite neprestano, posebno o sebi. Pronađite dobrog mentora i, ako je moguće, kouča. Biće teških trenutaka: kada ih doživite, samo nastavite napred!

* Da li su savremeni, oštriji uslovi poslovanja, prvenstveno uslovljeni ekonomskom krizom, donekle promenili profil menadžera-lidera u odnosu na vreme od pre, na primer, desetak godina?


– Tradicionalna očekivanja u pogledu napredovanja u karijeri se često ne ostvaruju onako kako se priželjkuje. Menadžeri ostaju duže na istim pozicijama ali stiču više iskustva. To stvara problem sa motivacijom i u odsustvu tradicionalnog nagrađivanja u formi novca i unapređenja. Odeljenja za ljudske resurse sve više primenjuju metode obogaćenja posla, rotacije radnog mesta i koučinga i mentorstva da bi pomogla ljudima da održe i razviju profesionalnu zainteresovanost i ličnu vitalnost. Potrebe za pripadanjem, stručnošću, autonomijom i poštovanjem su univerzalne. Pažnja posvećena ovim ključnim pitanjima stvara energičnije, uspešne kompanije – istakao je Džon O’Brajen u razgovoru za Magazin Biznis.
 
* Koja praktična sredstva i tehnike mogu menadžeri da primene na radnom mestu?


– Za profesionalce koji se bave opštim ljudskim resursima, Ulrihov model je izdržao test vremena i u velikoj meri se i danas koristi. Forumi za povezivanje profesionalaca u oblasti ljudskih resursa, kao što je AmCham, odličan su način da se prate trendovi, podeli najbolja praksa i prodiskutuju problemi sa kolegama u poverljivom ambijentu.
Na polju učenja i razvoja postoje brojna korisna sredstva, od onlajn sredstava za izbor, procenu i razvoj stručnosti koja ne iziskuju velike troškove (kao što je ASSESS) do koučinga i programa edukacije u liderstvu.
MBTI (Majers Brigsov indikator tipa ličnosti) je isprobano i testirano sredstvo višestruke namene koje je postalo obavezno za razumevanje razlika i dobra polazna tačka za lični i profesionalni razvoj – smatra O’Brajen.
 
* Koji su ključni trendovi u koučingu u svetu? Koliko je koučing razvijen u Srbiji, sudeći prema utiscima koje ste mogli da steknete tokom boravka u Beogradu?


– U ovom trenutku postoji pet glavnih trendova. Prvi trend je profesionalizacija. Za koučing najvećih talenata, odeljenja za ljudske resurse moraju da imaju profesionalan pristup. To često podrazumeva da koučevi moraju da ispune sve kriterijume: poslovne kvalifikacije i iskustvo, trening u disciplinama kao što su psihologija ili obrazovanje i najmanje 10 godina iskustva u koučingu u srodnim sektorima.
Drugi trend je normalizacija. Koučing se sve više koristi u modularnoj formi kako bi se top menadžerima pomoglo da se prebace na regionalnu ulogu. On je sada postao deo tekućih programa treninga za mnoge organizacije i uglavnom se koristi za poboljšanje međusobne komunikacije i komunikacijskih veština.
Treći trend je upravljanje ponudom. Sektor koučinga se brzo razvija i nije regulisan. Koučing se odvija iza zatvorenih vrata. Postoji određen broj individualnih koučeva koji nude širok izbor treninga, od kratkih kurseva do obimnog treninga i sticanja iskustva u toku nekoliko godina. Ponuda koučeva je znatno porasla tako da odeljenja za ljudske resurse imaju problem da naprave razliku u pogledu kvaliteta i troškova, primenjujući vrstu koučinga koja je potrebna.
Četvrti trend je dobijena vrednost na uloženi novac. Koučing se danas vrši kombinacijom direktnog kontakta i kontakta na daljinu. Time se smanjuju troškovi i istovremeno garantuje da su koučevi dostupni širom regiona kako bi na hitan poziv pomogli u rešavanju realnih problema.
Peti trend je sistemski koučing. Koučing se sve više koristi na sistemski način. Na primer, određeni broj standardno obučenih koučeva koji rade na nekoliko polja i širom regiona mogu ne samo da razviju individualne lidere već i da promovišu zajednički rad na međunarodnom planu u interesu firme.
 
M. B.