Temperatura prija usevima

PinterestFacebookTwitterShare

Kiše i neuobičajeno topli dani u decembru za pšenicu su, kako objašnjava Stipan Šarčević, iz Starog Žednika, pored Subotice, došli „kao poručeni“. On je, pšenicom ove jeseni zasejao 25 odsto svojih površina, odnosno, oko 100 jutara, i kako kaže, ako bi lepo vreme potrajalo još desetak dana pšenica bi bez problema dočekala i sneg.
 
Pšenicom je, inače, u Srbiji ove jeseni zasejano oko 490.000 hektara, ali, kako su stručnjaci upozoravali, suša je učinila svoje, tako da je manji deo zasejan u optimalnim rokovima, a bilo je i problema sa nicanjem mladih biljaka.
 
– Mladoj pšenici odgovara ovaj topli talas, pošto sada niču i kasno zasejane biljke, pa i one sejane u suvo zemljište – objašnjava dr Miroslav Mašešević, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. – Bilo bi daleko bolje da je bilo više kiše, pošto je suša bila baš jaka, ali, i ove padavine su dobrodošle.
 
Pšenica, ovogodišnjeg roda je, inače, na Produktnoj berzi u Novom Sadu, juče dostigla cenu od 18,80 dinara, i skuplja je nego u zemljama u okruženju, a i na najznačajnijim svetskim berzama.
 
– U Mađarskoj se pšenica prodaje po 17,20 dinara, u Francuskoj je 18,55 u SAD 16,35, u Rusiji je 15, a u Ukrajini 16 dinara – objašnjava Žarko Galetin, direktor ove berze. – Izvozno tržište pšenice kod nas, naime, okrenuto je zemljama CEFT-a, pre svega Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Najčešće se koristi transport kamionima, pa, samim tim, i cena može da bude viša, pošto su tržišta dovoljno blizu, a i same količine pšenice, koje se izvoze, nisu tako velike, pošto se mesečno izvozi oko 15.000 tona ove žitarice.
 
Galetin napominje kako je porastu cene doprineo i „drugi krug“ kupovine, za potrebe manjih i srednjih mlinova.
 
– Ovi mlinovi, posle žetve, nabavljaju pšenicu koja im je dovoljna za neka tri ili četiri meseca rada – objašnjava Galetin. – Ovaj period upravo sada ističe, tako da je i ta nabavka doprinela rastu cene.