Saznajte koliko vredi vaš život

PinterestFacebookTwitterShare

Često možemo čuti kako je ljudski život neprocenjiv i da mu je jednostavno nemoguće odrediti vrednost. Mnogi smatraju kako je sama rasprava o vrednosti ljudskog života već sama po sebi nepristojna i neumesna, zbog čega je ova tema ponekad svojevrsni tabu u civilizirovanim društvima.

Ipak, iako je ovo nešto o čemu se ne govori glasno, postoje različiti načini da se ljudskom životu ipak prišije nekakva brojka, a stručnjaci koji se time bave redovno su izvrsno plaćeni i traženi.

Ne možete tvrditi da je svaki život neprocenjiv“, rekao je Džon Muler, politolog i profesor na Univerzitetu Ohajo stejt, koji je jedan od najpoznatijih američkih stručnjaka za pitanja nacionalne sigurnosti i procene rizika. „Jednostavno, to nije način na koji svet funkcioniše”, tvrdi.

Pa, koliko onda vredi, da ne kažemo košta, ljudski život u ovom novcem opijenom svetu? Ako je verovati podacima iz SAD-a, prosečna statistička vrednost jednog ljudskog života kreće se oko 5 miliona američkih dolara. Ukoliko iznos isplate štete koje pokriva osiguranje od nekakve nepogode prelazi taj iznos, osiguravajuća kuća zaključiće kako joj je to preskupo i neisplativo.

Muler kao primer navodi naselje prikolica na području Meksičkog zaliva, područja s najviše tajfuna i uragana u SAD-u. „Stručnjaci za procenu rizika i štete moraju analizirati isplati li im se graditi skloništa za uragan u takvim naseljima ili ne. Kako bi to učinili, moraju proceniti koliko uragana mora udariti naselje kako bi opravdalo trošak izgradnje skloništa”, tvrdi Muler.

Oni procenjuju učestalost uragana, broj ljudi koji žive u okolini (gde svaki od njih „vredi” 5 miliona dolara) pa cenu izgradnje i održavanja skloništa u periodu između dva uragana. Ukoliko je ušteđeni novac veći od onog potrošenog, sklonište se gradi. Ovo će većini zasigurno izgledati stravično i nehumano, ali stvari su postavljene tako da američka vlada jednostavno nema dovoljno sredstava da napravi dovoljan broj skloništa, pa se oslanjaju na ovakve procene.

Čak i ako vam se iznos od 5 miliona dolara za vaš život ne čini tako lošom pogodbom, imajte na umu da se ovde radi o procenama vladinih stručnjaka, dok su procene osiguravajućih kuća redovno znatno niže. Na primer, porodica poginulog vojnika u Iraku dobije oko 600.000 dolara odštete.

Ukoliko osuđujete ovakav koncept davanja novčane vrednosti ljudskom život, razmislite o sledećem. U SAD-u svake godine 30.000 ljudi pogine u saobrađajnim nesrećama. S druge strane, kada bi američka vlada donela zakon koji ograničava maksimalnu brzinu vozila u svakom trenutku na 20 kilometara na sat, broj poginulih pao bi ispod 150 godišnje, što je 200 puta manji broj. Ipak, da li biste vi želeli neprestano voziti tek 20 na sat? Vrlo verovatno ne.

„Ukoliko niste spremni pristati na tako nešto, vi zapravo tvrdite da je vožnja iznad 20 kilometara na sat vredna nekoliko desetina hiljada života”, poentira profesor Muler.

A koliko vredi vaš život? Ako popunite ovaj upitnik imaćete bar neku predstavu o tome.