Zalihe uljnih škriljaca veće od očekivanih

PinterestFacebookTwitterShare

Proizvodnja gasa iz škriljaca u Americi nije samo praktično eliminisala potrebu za uvozom tečnog prirodnog gasa za najmanje dve decenije, već je i značajno smanjila uticaj Rusije na evropskom tržište gasa. Istovremeno je  smanjila i naftnu moć velikih proizvođača na Bliskom istoku i Venecueli.


Gas iz škriljaca značajno će smanjiti tržišni udeo Rusije u Evropi sa 27 na 13 odsto do 2040. godine, što smanjuje šanse da Moskva iskoristi energiju kao sredstvo u političke svrhe.

Evropski kupci sada imaju alternativu u ruskom gasu u vidu tečnog prirodnog gasa koji je bio namenjen američkom tržištu. Veća proizvodnja gasa iz škriljaca je istovremeno uticala na određivanje cene gasa na osnovu formule u kojoj je ključna cena sirove nafte.

Rusija je već morala da prihvati pojeftinjenje svog gasa i sada pristaje da deo svoje prodaje u Evropi vezuje za cene na spot-tržištu gasa ili na regionalnim berzama, umesto za cenu nafte.

Ogromne rezerve gasa iz škriljaca u Americi umanjuju mogućnost Venecueli da postane još veći izvoznik prirodnog gasa. Američki gas iz škriljaca će najverovatnije smanjiti dugoročnu moć monopolista gasa, članica OPEC-a, ili pojedinačnog proizvođača, kao što je Rusija, koja dominira nad velikim potrošačima gasa, ne samo u Evropi.

Nema samo severnoamerički gas iz škriljaca uticaj na potrošnju LNG gasa jer širom sveta se povećava interesovanje za razvoj proizvodnje gasa iz škriljaca. Iz Međunarodne kompanije za napredne resurse su procenili da su globalne rezerve gasa iz škriljaca mnogo veće nego što se misli i kreću se oko 6,6 biliona kubika.

Međutim, održiv i brz razvoj gasa iz škriljaca nije siguran. Jedinstvena struktura američkog tržišta omogućila je da dođe do veće proizvodnje gasa iz škriljaca. U SAD su vlasnička prava na kapacitetima transporta razdvojena od korišćenja cevovoda, što daje mogućnost proizvođačima gasa da pristupaju tržištima koristeći konkurentne ponude kapaciteta za tranzit gasa kroz cevovod.

Politika Evrope, koja favorizuje resurse koji su u skladu sa prirodnim gasom, ili novi zakoni SAD i Kine koji će smanjiti potražnju za gasom, takođe, mogu ugroziti buduće investicije u proizvodnju gasa iz škriljaca.

Razvoj bušotina u Americi, konkurentan regulatorni okvir, koji reguliše razvoj gasne infrastrukture, usluge transporta, trgovina i prava rudnog vlasništva, kao i sticanje površine za eksploataciju su, takođe, doprineli brzom razvoju proizvodnje gasa iz škriljaca.

Ovaj tempo razvoja „ne može biti u potpunosti ili brzo primenjen na drugim tržištima u svetu, pogotovo ne tamo gde je učešće države u razvoju resursa i transportu rasprostranjenije. Ovo se posebno odnosi na vlasništvo nad rudnim pravima.

Jelena Petrović