Mrkonjić: Srbija ne odustaje od izgradnje autoputa ka Jadranu

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija ne odustaje od izgradnje autoputa koji će je povezati sa Crnom Gorom. U realizaciji ovog projekta očekuje se pomoć Azerbejdžana i Turske, koji će sa po 300 miliona evra kreditirati izgradnju dela autoputa. Bar tako piše u predloženom Zakonu o budžetu za narednu godinu, kojim su predviđene državne garancije.
 
Autoput Beograd – južni Jadran ključna je deonica Koridora 11. Predstavlja drumsku vezu između dve države, a istovremeno povezuje luke na Jadranu sa lukama na Dunavu i dalje sa celom mrežom panevropskih koridora. To će ujedno biti i najkraća veza Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne Gore sa južnom Italijom i Albanijom.
 
Projekat izgradnje autoputa je star više od tri decenije, a tek u avgustu prošle godine otvoreno je prvo gradilište na deonici od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara. Trebalo je da radovi budu završeni do 26. decembra ove godine, ali zbog problema u Preduzeću za puteve “Beograd”, koje je deo domaćeg konzorcijuma, taj rok biće probijen.
 
Radove na izgradnji ove deonice autoputa u subotu je obišao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, koji je izrazio zadovoljstvo dinamikom kojom se obavljaju radovi. Mrkonjić je na gradilištu u Nepričavi rekao da je ispunjeno obećanje koje su pre oko mesec dana dali on i predsednik Boris Tadić, prilikom obilaska radova, da će izgradnja te deonice autoputa biti ubrzana, uz angažovanje većeg broja radnika.
Inače, dužina trase od Beograda do Bara je 423 kilometra – 258 na teritoriji Srbije i 165 u Crnoj Gori. Prema procenama projektanata, ukupna vrednost radova je oko 4,9 milijardi evra – na srpskom delu 2,4, a na crnogorskom 2,5 milijardi evra.


Trasa autoputa je poznata. Od Beograda pun profil vodi preko Obrenovca, Lajkovca, Ljiga, Požege, Arilja, Peštera, Berana, Podgorice do Bara. Sporan je, međutim, još samo ulazak autoputa u Beograd, jer je Sava podelila projektante. Republička reviziona komisija još nije odlučila da li će trasa u Beograd ući levom ili desnom obalom Save. Ipak, kako nezvanično saznajemo, biće usvojena varijanta koja ide levom obalom da bi se izbegli ogromni troškovi saniranja klizišta “Umka” i “Duboko”.

Na delu od Beograda do Boljara (granica sa Crnom Gorom) predviđene su dve računske brzine, od 100 kilometara na sat za brdovit i planinski teren, do 120 na sat na ravničarskim deonicama. Prognozirano saobraćajno opterećenje za 2020. godinu je od 30.000 do 40.000 vozila na dan. Na autoputu će biti izgrađeno 250 mostova, 62 tunela, 13 denivelisanih raskrsnica i jedan granični prelaz.

Ministar Mrkonjić je najavio da će u narednih mesec dana biti raspisan tender za izgradnju još dve deonice budućeg autoputa Beograd – Južni Jadran od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, ukupne dužine oko 50 kolometara, a ukupna vrednost radova na ove dve deonice, prema rečima ministra, iznosi  oko 250 miliona evra.